Учитељ
350 Библиографија
стил. Синтетичко-амалитички стил. Музика. Општи дух естетског стварања). НЕ Противноста у мишљењу од подножја разумности до врхова умности (филозофска умност у њеним историским применама. Двојаки правци мишљења. Супротности у току развитка мишљења. Промене мисли до њиховог самоодрицањ» и самоуништења. Разумност ин умност у њиховим супротностима и допунама. Разумност и умност у додиру на њиховим врховима). Осврт и изглед на целину (Естетика, етика — религија, логика — дниалектика).
Из самога садржаја види се јасно колико ово дело има велики замах и широко заснивање проблема, па ће оно бити од користи свима људима, који се баве духовним проблемима, без обвира на њихову професију, а нарочито педавошшким радницима. Књита је издана у одличној техничкој опреми, да долази, према свему, у ред књига са скромном ценом.
Вг, Ер, Н, Мапеје: МебошКа рогпамапја оптода, 2етијор ве 1 роуџезле пазтауе, Ластеђ 1985, 90, 5!т. 120, сепа 30 фи. Ртерогибепо од Ојаупов ртозуештов зауеђа. Држећи се става да је стварна настава стабло из кога се развијају историска, земљописнка и природњачка настава, аутор је првенствено ни саставио ову кратку Методику тих предмета, држећи се углавном програма, који важи 38 учитељске школе. Али аутор тако исто није ишао у неке екстреме методичке, већ се држао више принципа „златне средине“ и хтео је почетницима у школском раду да да сигурне и већ утрвене путеве упочетку, да ови не би лутали м правећи скупе огледе, често, долазили до разочарења. Отуда је писац био и уздржљив према многим покушајима, који се често без права сматрају за зтрнбуте радне школе.
Као увод у методике ових предмета, г. Мандићева књита је врло подесна и топло се свакоме препоручује, јер је изашла из пера школскога човека који добро зна шта се може а шта не може реализовати. Уз теориска излагања приложена су и ова практична предавања: Ветар (укупна настава у ГР.) Сав (укупна настава у По р., Сунцокрет (по методи школе у Тушканцу), Путовање воде (укупна настава у Ш р., Ватра (по Декролију), Сеоска бара (по Јунтеу), Хрватско загорје (укупна настава), Стјепан Твртко (по формалним ступњевима). Сељачка буна (но формал. ступњевима).
Џон Дјуи: Школа и друштво, превео о енглеског Милорад Ванлић, професор Више педагошке школе, Београд 1985, Б. 8%, стр. 32, цена 5 дин. Савремена педатошка библиотека (Завод за савремену педагогију, Виша педатошка. школа Беотрад). Уредници Милорад Ванлић и д-р Слободан Поповић. — Издавачка књижара Рајковић — Теразије 16.
Два наша истакнута педатошко-психолошка радника покренула оу „О. ц. 6“ у циљу расправљања проблема „савремене педатогије и савремене школе“, па ће у свескама од два штампана табака доносити и оригиналне и преводне радове савремених педатога. Под именом савремене педагогије уреднице "подразумевају такву педагогију, „која ће независно од супарништва старе и нове школе објективно и непристрасно тражити у делима педагога старих и нових времена истину не само теориски тачну већ и практично изводљиву. Зато ће ова библиотека обухватити у своме програму и педагошку класику јер су сви класични писци баш због своје класичности увек савремени и од трајне вредности, исто толико поучни својим трајним и великим истинама као н својим погрешкама. Нарочито ваља подвући потребу добрих превода признатих страних педатошких дела, јер верујемо (веле уредници) да се у овој науци морв шрво проћи кроз године учења да се дође до оригиналног стварања, па сматрамо да је изградња југословенске педагошке науке само тако могућа акс се учимо из страних педагошких радова да, бисмо дошли до своје оригиналне југословенске педагогије, коју сматрамо циљем педагошког рада У налој домовини.“ Прва свеска је „Школа н друштво“ од Џ. Дјуа, један од светски најпознатијих и најпопуларнијих списа савремене педатошке теорије. Кершенштајнер, Дјуи ни А. Феријер су три најпознатија И најпопуларнија евроамеричка писца теоретичара и пропагатора, активне школе. У овој свесци су донета само два предавања: Школа и прогрес у друштву и школа и живот деце. Пелазећи од Фребеловог става да су деца саморадна, Џ. Дјун сматра да је дете активан створ и да се његова. активност „испољава, у четири вида: као тежња д» вебе изрази, тј. да своме духовном животу да конкретан и видљив израз, де