Учитељ

Либертшова општа дидакшика 377

спада у природу човека, а њене форме и квалитети не зависе од начина дејствовања у животу. Настава има за Л. значај априорне категорије за бесконачо разнолики материјал предавања, јер пре се даје не само наставно градиво, него сем одабира и одваја, као што је „форма“ нужан услов за „материју“, тако је и настава услов за поучавање. Другим речима по мишљењу ЈЕ појам наставе као категорија важи за формирање и за сазнање

наставног материјала.

ИШ Динамимко-активистичко схвашање душе као захшев за ствараламчко-активисшичку наставу

Искристалисана су два контрадикторна гледишта о понашању душе према спољним утисцима: а пасивистичко по којем је сазнање предметног света просто његово одсликовање, његово механичко понављање; и — 6.) динамичко-акшивистимко: сазнање се састоји у аутономном и стваралачком процесу преображаја чулног материјала, а не само у фотографском одсликавању спољњега света. Кант а нарочите Фихте израдио је ово динамичкоактивистичко схватање. Човек не прима само механичке појаве док оне њему не приђу, него он иде њима целим бићем у сусрет: ми из сопствене воље освајамо себи место у стварности и трудимо се да је подвргнемо нашем хтењу и сазнању. Само тако ми смо права слободна морална бића. Човек је по својој суштини пре свега снага, делашносш, сшварање, те и настава мора бити прилагођена тој својствености човека. Она мора да се заснива на нашем урођеном спонтанитету, јер ми радимо неуморно на самопоучавању целога живота.

Настава мора дакле, бшти увек ствараламчко-активистичка делатност, јер је Шо у складу са стваралачким акшивишешом нашега бића уопште. Кад што видимо Либерт метафизиком долази до савременог захтева да настава уопште треба да се о6б-

рађује на радном принципу.

1Х Настава пи схвашање свеша

Ми смо ово питање напред већ додиривали, а сад ћемо га овде темељније расправити, јер је та тема врло важна у Либертовој дидактици. Под схватањем света Л. разуме једно јединство и засновано сазнање, процењивање и тумачење стварности. Оно хоће и треба да омогући човеку да обиље појава мислено изведе из једног највишег принципа јединства и то по једној јединственој методи, даље да то обиље подвргне једном јединственом становишту вредности и да са њега све процени и протумачи.

Л. одређује сем ранијих задатака наставе и задатак да проучи суштину схватања свеша уопште и разних појединачних схватања света, јер она претпостављају значајне творевине историјске културе, значајне по своме утицају на општи духовни живот. Овде он има у виду више школе: средње школе и средње стручне школе. Свака наука бави се једним исечком стварности, а од свих тих неповезаних исечака потребно је дати једну син-