Учитељ

Деца која се шешко васпитавају 379

искрен, инструктор му је једног дана задао да пише о теми: Зашлио добијам башине. Ево неколико редака из тог задатка. „Добијам батине јер имам обичај да слажем родитеље... Једном сам преварио оца и сакрио књижицу. Исто тако добијем батине што не слушам када ми мајка нешто каже и заповеда. Добијем више пута батине зато, јер ако се штогод изгуби они кажу да сам ја то све радио. Једног дана мој брат поцепао је атлас и реко да сам ја. Али ја сам знао шта ће бити те сам отишао и лего у кревет. Исто тако добијем батине кад преварим оца или мајку, а Ђока то сазна и каже мами или тати. ИМ понекад кад избијем мањег или старијег брата. Једном сам изломио чашу и добио батине. Има некад случајева кад ме тата затекне на улици и ту извучем батине. Има исто случајева кад ме мама или тата затекну на улици да се играм лопте, онда више извучем батина.... Лобијем батине кад украдем шећера или пушера.“) Једном је тата био у гимназији и питао за мене како учим. Г.Р. реко му је да незнам математику. Кад сам дошо кући шу сам добио батине и остао два дана без ручка и вечере.... Добијао сам батине у Велесу, јер сам био неуредан и никад нисам носио задаће. Једном сам изгубио један шестар од 50 динара и једну перницу од 10 динара и ту сам извуко батине доста и осто једну недељу без ручка. Ја саму пекари узимо сваки трећи дан једну штруцу од ! динар. Кад му (оцу) пекар реко шта сам учинио и ту сам извуко батине,“ Занимљиво би било чути ово дете, шта би знало рећи о теми: Кад не добијам батине. Да су ти моменти много ређи, управо да су изузетна реткост, то се види из другог задатка који му је инструктор задао а који гласи: Како сам провео Божић прошле године. — Божић је празник, који, као што је познато, деци доноси највише радости. М Предраг је тога дана имао једну велику, истинску радост, а то је да га отац није избио. Нигде ни помена о лепим народним обичајима и црквеним обредима, којима се деца толико веселе. Највећа радост, све празнично осећање изражено је признањем да на Божић прошле године није било батина. Задатак свој Предраг завршава речима: „Отац ми је купио ново одело. Сав радостан излетео сам из куће и не доручкујући. Чак сам заборавио и ручати. Испрљао сам ново одело, али ме ошац није избио јер га мама задржала,“ Инструктор са своје стране морао је повести одлучну борбу с оцем да Предрага не туче, жели ли да он престане лагати. И после свих обећања која је дао и мени и инструктору, г. У. падао

ввика — оно је одмах из мог поступања увидело да му не прети никаква Опасност, и ускоро ме заволело. На тај начин постигао сам оно што је најважвије у васпитању, и сада је лако било водити дете напред.“ (То су речи мога сарадника, који је пре свега имао задатак да што боље упозна и илуструје

домаћу ситуацију, без чега не може бити говора о неком поправку односно лечењу).

7) Ово празнање о крађи шећера и бутера више је него карактеристиччо по однос родитеља према детету, кад се има на уму очева напомена: да је с малим на муци у погледу хране; мали наиме (после болести) нема апетита и за њега се у већини случајева кува посебно!