Учитељ

384 Аншон Скала

На пољу законодавства чека нас још велико дело, које се свакако неће извршити без помоћи и сарадње свих ових чинилаца који се баве практичном заштитом деце.

Закони о заштити деце, где они постоје, израђени су свуда, на основу дугогодишњих искуства у разним установама полуотворене или затворене заштите, које су већином основане приватном инцијативом, а у споразуму са управним властима. Тако треба да се ова ствар развија и код нас. Не треба чекати да држава узме сву заштиту деце у своје руке; приватна инцијатива у споразуму и под надзором самоуправних тела, у првом реду општина, треба још и даље да отвара и подиже разне установе за заштиту и васпитање деце.

А да се то не би радило на погрешној основи, тј. да се не би подизало сувише једнаких установа у истом месту, или да се установе не би употребљавале у другу сврху него за оно зашто су подигнуте, или да се не би подизале установе само за једну врсту заштите, потребно је да нарочито општине о томе воде рачуна и дају у том погледу потребну инцијативу заинтересованим факторима.

Међу најважнијим установама које би требало подићи у циљу

правилног извођења заштите деце јесу арихвашилиштша или сабирне станице тј. станице за прикупљање, посматрање и за поделу деце која треба да се заштите. Задатак и сврха је ових станица да се за заштиту потребна деца прихватају и прикупљају, што тачније прегледају с обзиром на њихово телесно и душевно стање, те да се на основу стручно утврђеног стања одреди начин њиховог васпитања и да се шаљу у онај завод који највише одговара особинама и способностима појединог детета. У овим станицама треба да заједно раде лекар, учитељ и, по могућству, психијатер, јер само они могу најправилније одредити у који ће се завод поједино дете упутити с обзиром на његово телесно и душевно стање. Нормална деца смештала би се у породице или упућивала у установе за нормалну децу: обданишта, дечје домове, васпитне заводе итд. а дефектна деца у установе према дефектима које показују. Тубуркулозна деца упућивала би се у лечилишта, а реконвалесцентна у опоравилишта. За психопатичну, пак, децу, нарочито за теже случајеве који задају највеће бриге свима заводима у којима се налазе, требало би да се подижу нарочити заводи. Овде треба да се напомене још једна важна установа која треба да стоји у непосредној вези са заштитом деце и то нарочито са заштитом морално покварене деце, а то је педагошка полиција.

Сви ми знамо како је штетно за развој детета кад дође до тога да га ухвати полиција или жандарм, те га затворе у полицијске просторије заједно са поквареним људима и лоповима. У овим привременим затворима деца и по више месеци чекају на доношење одлуке по њиховој кривици. У то време упознају се у друштву искусних крадљиваца или морално покварених људи