Учитељ

Опет за иншелектуално подизање учишељсшва 407

средстава; то је исто тако као „млатити празну сламу.“ Зашто да ломимо снагеоко тогаг Зашто да пишемо километарске резолуције и објашњења, да је потребно академски образовати учитеље када је то „вапај залуталог у пустињи,“ Нико нас не чује — они који би требали да чују — заузети су важнијим пословима.

9. — У првом делу чланка колега се забавља слабостима данашњег учитељства. Има ли жита без кукоља» Постоји ли сталеж који је идеаланр

Наш сталеж који је најмногобројнији мора имати својих недостатака, мора бити изнимака. Саме животне околности терају нас на то. Тачно је да учитељи на селу замру интелектуално. Да ли је у свему томе кривица до њих» Наравно да није.

Удаљени по 20 и више километара од најближе варошице, у непрестаној борби за опстанак и издржавање школе, немајући ни зграде, радећи у каквој кровињари а зими када дуну хладни ветрови они затварају рупе на школским зидовима, све то дакле ствара код њих апатичност. Њихове молбе нико не чује, свако гледа свој интерес. Зар то све не утиче депримирајући.

3. — Да мало размотримо два основна типа учитеља које наводи писац:

По колеги први тип — је „сеоски уча“; други „господин учитељ“.

(О првом типу нема се шта много рећи, то су обично људи који су у школи радили марљиво, чекали на место по годину и више, а када га једном добију радије се повуку у себе и по цену интелектуалног краха. Потпадну под утицај села, јер сваки његов покушај мало слободнијег рада рђаво се схвата, почевши од општине па надаље. Школа оскудева у свему. Често пута нема ни креде — него се мокром крпом пише по табли. Покушај ида се код деце створи нешто ново да их заинтересују, не успева. Треба доћи па мало их ближе погледати како ствари стоје — видети децу која по читаве сате иду до школе о рамену са две торбице: у једног нешто од оних старих сакупљених табака — који служе као уџбеници, а у другој хлеба, паприке и соли — то му је доручак, ручак и вечера. Ма какав рад кад су у питању проблеми стомака стаје. Зато је у највећем делу сеоских школа питање исхране пре свега.

Тај — сеоски уча — који се толико напада, зар је он за све то крив. Није он крив што се чим дође на дужност мора пре свега да задужи.

После свега тога зар је то за осуду када изађу у лов, на свеж ваздух, а када се има у виду да такви — сеоске уче — раде увек са по 100 и више деце, у нездравим и мемљивим учионицама.

Други тип — господан учитељ — то је тип учитеља — нека ми се не замери — који имају добра леђа. Мислим да се то разуме и није потребно коментара.

4, — Требао је писац мало дубље да размотри положај учитеља па да види шта су они све у последње време морали радити и чиме су се све морали бавити. Зар нам о томе не говоре последњи догађајиг Па ко је зато крив» Зар опет учитељи»