Учитељ

Куповао наочаре да зна чита 413

ли оно њему требало да каже пријатељу или друже» — Не, већ чико или газда. — Како је дете изгледало кад је наместило наочаре» Смешно. Изађи Драгославе! Намештам му наочаре, док се остала деца смеју. Како изгледа Драгослав» — Смешно, као оно дете што је куповало наочаре. — Изгледа као Кржљавић Љубо са цигаром у зубима. Ја радим са Ши ЈМ раз. и добио семи овај последњи одговор. — Како је друг оног детета рекао кад га је оно запитало зашто људи носе наочаре — Да боље и лакше читају и пишу и да су то све људи паметни. Би ли могли ви боље и лакше читати са наочарима» Не би, јер ми имамо здраве очи. Дабоме! Само они који имају слабе очи са наочарима боље виде, а здраве очи са наочарима теже виде и кваре се. Ево да пробате! Деца пробају, смеју се, причају како слабо или ништа не виде, а кад скину наочаре трљају сузне очи. Ко је оним људима саветовао да носе наочаре» — Лекар. Како су они покварили своје очи — Читали су на сувише јакој или сувише слабој светлости. — Примицали су књигу много очима или су је одмицали. Прашином су их покварили.

Јели ово дете добро разумело свога другаг Како га је оно разумелог — Да треба само да купи наочаре, па ће знати читати. Па како је том детету било кад му је то рекао друг» — Оно се обрадовало што се неће мучити и учити, већ ће одмах моћи читати. Може ли се научити брзо и лако да чита» Како то лепо и кратко каже наш народ» — „Без муке нема науке“. Ову пословицу вије потребно записивати, јер је она деци Ш разреда добро позната, те је у свакој згодној прилици могу да репро-

дукују. — Како је рекао дућанџија детету за мозак — Да му је покварен. Је ли заиста у оног детета био покварен мозак» Није. Па зашто је тражило наочаре и књигу да чита» — Оно је

тако разумело свога друга, а било је још мало, па није знало да мисли као ми. Има ли деце која носе наочаре» — Има, али ретко и то су она која имају слаб вид. Ко њима каже да носе наочаре» — Лекар. Шта је онај дућанџија требао да учини кад је дете потражило наочаре» — Требао је да пита је ли му лекар написао да купи наочаре» — Шта би дете одговорило» — Оно што му је казао друг. Шта би му онда дућанџија казао» — Нећеш ти, мали, ни са наочарима умети да читаш, него иди ти, благо мени, учи и промучи се мало, па пеш научити да читаш. Без муке нема науке.

Извадите читанке! Нађите страну 59. Сад ћете ту причу

редом да читате. — Свако дете чита по реченицу или две. (Оставите читанке! — Који ће да изађе да буде дућанџијаг Шта треба он да има» — Који ће да буде детег Сад наступа драма-

тизовање оне сцене из приче између детета и дућанџије. Хајде да променимо овог дућанџију, па да узмемо другог бољег, који ће рећи онако како ми мислимо да је боље. — Хоћете ли ту причу читати или причати коме» — Хоћемо родитељима, браћи, сестрама. Јест, причајте и њима и читајте да виде како сте добри ђаци, а и они сигурно воле да слушају лепе приче. Илустровање приче другог часа, док радим са |У разредом.