Учитељ

518 Д-р Слободан Поповић.

гове и друштва. Та обележја се не могу, разуме се, сматрати као општа. Истичу се разлике међу сеоским младићима у разним крајевима у погледу душевне структуре и социјалног понашања, па и у појединим селима, тако да се могу запазити извесни типови. (Видети нав. збирке прилога психологији сеоске младежи). Један од задатака васпитача сеоске омладине јесте да код ње потпомажу другарске и пријатељске везе које одговарају њеној душевној природи и да је тиме ослобађају оних традиционалних схватања којима се спречава њен слободан духовни развитак.

Узроци дружења сеоских дечака и младића Д-р Слободан Поповић

Другарство и пријатељство код сеоске младежи образују се према нормама које важе у сеоској заједници. Понашање другова је социјално условљено. Везани за сеоску заједницу, особито своје најближе суседе, упућени на узајамну помоћ, родитељи стално говоре својим синовима да лепо живе са својим друговима и да се међусобно помажу. У исказима испитаника истиче се социјално искуство. Наша грађа показује да се заједничко учење и помоћ при учењу, као и узајамно помагање у невољи, не само у школи, него и ван ње, јављају најчешће као мотиви дружења сеоских дечака и младића. Први мотив је наглашен код 52 ученика (54%), други код 46 (47%). Узајамно материјално помагање истиче се код дечака, док је код пубесцената подвучена душевна веза. (О тим чиниоцима биће речи доцније).

Први дечко, од 12 година: „Они су ме учили што ја нисам знао или када нешто погрешим они су одмах казали није то тако и одмах би ме поправили или када другови нису нешто знали да кажу одмах ја би казао то тако није и одмах их поправио што није било добро.“ Други дечко, од 12; 10: „Па када се изиграмо до воље онда узмемо књиге па учимо док не научимо лекције које нам је задао господин па се онда пропитујемо и кад видимо да смо научили онда опет се играмо и кад буде време за у школу онда идемо да учимо.“ Трећи дечко, од 12; 10: „Кад нешто не знам, они ми покажу и поправе. Ја са мојим друговима идем заједно, и причамо разне приче, и учимо своје задатке. Ми заједно идемо у школу и учимо.“ Четврти, од 12; 11: „Мој најбољи друг је М. који са мном учи и преслишава један другог и радимо на пр. ручни рад и цртање све ми то радимо заједно и када идемо у школу ми идемо заједно и када одлазимо од школе ми опет заједно.“ Пети младић, од 14;7: „Ако ја нешто не знам, они ми кажу, а ако они нешто не знају ја им кажем, тако се другови воле, поштују и чувају. Када ја сам не могу нешто да свршим, ја зовнем свога друга, он ми нешто помогне и свршим, а он када нешто не може сам да сврши, ја дођем код њега и помогнем му, и заједно ми то свршимо“. Шести младић, од 14; 7: „Када искочимо на одмор ми се скупимо и спремамо се за идући час причамо међу се и тако учимо. Исприча један па другии трећи и сви редом испричамо те тако ако неко од друго ва нешто

ен