Учитељ

578 Радмило Д. Димштријевић

на испиту. Онда ће они обично лутати од комисије до комисије док не нађу где које „душевне“ људе, који ће им из милости поклонити испит да им у данашње тешко време не би убили егзистенцију и бацили на улицу без хлеба. Бојазан је да се због овога не створи један посебан тип учитеља неспремног, без части, поноса и карактера, што би свакако имало знатних последица по углед нашег учитељства. Затим, тих кандидата луталица не би било само горње врсте. Психоза испитног стања је таква да се обично нема много вере у себе, да је немају чак ни они јачих живаца. Први ће најчешће лутати, распитујући се увек за ону комисију која је најблажа, добијајући често погрешна обавештења и стварајући извесна схватања о својој дужности, својим способностима и своме достојанству врло погрешна, која могу да буду не тако безопасна и за појединца и за заједницу уопште. На страну то што би „душевне“ комисије биле пренатрпане послом, што би због тога сама настава, и у основној школи (ако је пут далек) трпела, а и у самој учитељској школи, и што би оне строжије комисије биле са мало или без кандидата. Решење овом изменом није најбоље због свих оних разлога које смо горе навели. Требало је наћи неко друго у смислу олакшавања само материјалних жртава. Требало би начинити другу расподелу припадања школским територијама, или, да се кандидати распоређују сразмерно по свима учитељским школама, што је још боље.') (Ове би се измене могле примити с обзиром на гореречено још и у овом случају, ако би се у овако стилизовану измену унео још један став, којим би се кандидатима ипак унеколико ограничио избор школе тако, да кандидат може бирати школу где ће полатати испит, али да у тој истој школи мора полагати испит и онда, ако први или други пут не успе. Овом изменом у пројекту то није прецизирано и она овако стилизована даје могућности за разноврсна тумачења и ствара и чисто административне тешкоће око контролисања података о испиту.

ду У ове административне измене (ако оне нема ју само административни карактер) долази и измена у саставу комисије. Садањи правилник прописује једну комисију („испитни одбор“) у коју улазе: директор учитељске школе, наставник педагошке групе предмета, наставник српскохрватскословеначког језика и књижевности, наставник историје, земљописа Југославије, наставник администрације и један наставник вежбаонице. Ова комисија, односно одбор, је и оцењивачки за писмени и усмени испит и за практични рад. Незгоде овог правилника у овом случају, када се узме у обзир да је већина наставника по нашим учитељским школама са университета, јасне су, тако да је потреба за изменом оправдана.

По пројекту правилника комисија се састоји: а) из оцењивачког одбора за писмени испит (наставник педагошке групе предмета, наставник народног језика и књижевности, наставник

1 В. о томе чланак т. Аксентија Марковића у Нар. просвети, бр. 9 од 4 септембра 1985.

Ра