Учитељ

Библиографија 589

сти. Кнут Хамзун. Научењак и проналазач. (0 животу и делима Димитрија Ивановића Мендељева.

Највећи интерес претставља студија „Природне науке и дијалектички материјализам“, у којој се уважени писац одлучно одупире покушајима дијалектичкот материјализма да он стоји изнад природних наука и тврди, да ди“ алектички материјализам врло „слабо познаје унутрашњи бит вечно променљиве материје, па је то зато увреда за „прави“ материјализам, тј. за хемиску науку .

Иако, може бити, наши читаоци не стоје на гледишту да, ће само природне науке решити питање о нашем погледу на свет, ипак ће ову књигу с пањом прочитати, јер је писана од једног савременог научника великог гласа у домовини.

Владан Максимовић, проф, Универзитета: Венац живота — Систем морапне филозофије — Београд 1986, в 80, стр. 914, цена, 120 дин. у меком и 150 дин. у платненом повезу. Библиотека „Знање и слобода“ Београд Цара Николе Ш. бр. 20. — Ошшта дезоријентација савремених културних људи Пу моралном погледу је јасна и очевидна ; „расклималани морал“ тако је позната, ствар, а „морална криза тако очевидна, да се сваки мора, озбиљно забринути и тражити и радити на препорођају. Како да се реше најглавнији проблеми живота и смрти, то је најважнији задатак који је себи поставио писац овога капиталног дела. Као један културно-етички феномен, као једно културно-морално дело нашег човека, оно има да се најтоплије прихвати и да се нађе на радном столу свакота интелигентног човека.

Појава овако великог и капиталног дела, које претставља датум У нашој литератури, не сме остати без наше велике пажње и ми се надамо, да ћемо о њему отшширније проговорити у једној од наредних свезака Учитеља. За сада „само ивносимо наслове главних одељака овога великог дела: Основне претпоставке морала. Основни етички проблеми. Основни етички појмови. Однос морала према другим врстама делатности. Централни релитиски проблем и њетов значај за морал. Исус Христос и његово решење централног релитискота, проблема. Принципи морала.

Драгољуб Браннсвић: Психологија у „Горском вијенцу“, Београд 1936, ср. 80, стр. 52, цена, 10 дин. Издање Г. Кона а. д. — 0 песничким, филозофским и религиозним погледима Њетошевим постоји читава литература. Г. Бранковић даје отлед психологије у „Горском вијенцу, најбољем Шегошевом делу, јер сасвим оправдано сматра да је „Г ов. велики и као психолошко дело“. Његош је „у њему дао пре свега психологију својих горштажа, а у исто време пружио инстинктивно известан број блиставих истина и за данашњу психологију . Навешћемо неколико цитата, који су најзначајнији за т. Бранковићево психо„лошко интерпретирање „Г. ВВ.

У области емоција, т. Бранковић, утврђује, да је Њетош у духу нове пси“ хологије учио, да је човек оптерећен са обе врсте квалитета, емоција: пријатним и непријатним. Тако исто, „да осећања опадају у интензитету, па чак могу и сасвим да се угасе ако се један утисак често понавља“. Затим да „Његош верује у променљивост емоција“, а тако исто да зна и за важност контраста, „у 0сећањима где од мале пријатности бива већа пријатност ако пре тога постоји извесна непријатност“. Осим овога „Њетош идентификује изгубљеног брата, са светом изгубљеним“ и „итензитет жалости је протетао на губитак света, на губитак сунца“. По великом песнику родитељска љубав је јача од родбинске. По г, Бранковићу нова психологија учи варијабилност осећања и афеката, а ту теорију заступа и Његош; тако исто учи да је „страх урођен како код животиња тако и код човека“, па то и Његош тврди.

„У вољним поступцима Његош и не зна за другу стазу нето од бола. ка задовољству. Њетош који претставља тип акције, не жели велико размишљање кад треба нешто брзо делати“ (ту се слаже с Вунтом). Присталица, је „слободне воље.

У карактеролотији Његошевој, ми се не слажемо са. т. Бранковићем. Јер он тврди, да је Његош пре родољуб, „занесени родољуб“, па онда хришћанин. „Кад он говори о задатку човека, не види се у. њему побожни човек и хришћански епископ, већ само занесени родољуб који у националном заносу заборавља хришћанске дотме“ (26—21). — То је статичко а не динамичко схватање духа хришћанства, које се пре слаже са толстојизмом нето са хришћанством.