Учитељ

Библиографија 7111

Трећа слика изгледала би овако: На њиву излази суд и парничари, а. сељак који хоће да присвоји туђу њиву повиче: „0, црна земљо, ти сама кажи чија си“. Шта ће му одговорити дете; Ти. — Дете ће одговорити: „Твоја сам твоја“. Где ћемо то записати што дете каже2 Ти. — То ћемо записати више рупе у којој је дете. -

Како би изгледала четврта сликаг Ти. —

Четврта слика изгледала би овако: Сељак по одласку судије и парничара откопава рупу да би извадно дете, али детета нема. Шта је било са дететом:

Ти. — Дете је Бот претворио у кртицу. — Можемо ли и ми да нацртамо како лете иде кроз земљу, али као кртица“ Ти. — Можемо. Пенављање: Како би изгледала прва слика Ти. — Друга, трећа, четврта“ Е децо, сада почните са цртањем. Ст. Кажнња Милан С. Поповић

Библиографија

а) Наша књига

Освалд Шпенглер; Пропаст Запада, превео Владимир Вујић. Издање „Б906мов“ Бо 'ЖКон а. до Београд 1986 т., стр. 1200, цена 300 дин. — Ових дана појавила се на нашем књижарском трту једна од најинтересантнијих књига из немачке литературе последњег доба, писана од великог артисте 0. Шпентлера. Поред великог. артизма Шпенглер. располаже сјајним стилом и једном великом научном спремом, која се данас у добу специјалиста не може наћи у једном ч0веку, па нас та велика и вишеструка, научна спрема потсећа на неку чудну накинђуреност коју тешко сварује савремени човек. Но Шпенглер је ин особењаж своје врсте, релативист н скептик, један од оних скептика по којима апсолутна истина не постоји, по којима нема апсолутне нстине ни у математици, ни у лотици — нигде; и по коме све умире па према томе умиру н идеје. Отав релативисте и скептика, Шпенглер је чудњачки 'опојпо ва профетичким ставом: он није само злогук, већ и пророк пропастн европске културе. После неколико векова. Европа ће остати без Немаца, Француза и Енглеза. Европа ће бити гробље Европљана н европске културе.

И. ово- Шиентлерево пророчанство је једна од најсутестивнијих и најмаркантнијих страна њетове големе књиге, а та је страна њена и учинила да она постане једна од најчитанијих п најпознатијих светских књига. То је, изгледа, ирвенствено руководило п надавача п преводноца да је саопште и на нашем језику и да тако ставе п нашу интелектуалну публику пред пророчку конотатацију о будућности европске културе, о судбини оне културе која се већ читав већ форспра на све могуће начине у нашој средини.

Али; поред пророчке стране ове књиге, ваља нарочито указати пажњу наштих читалаца на три влавпе-тачке њене. Оне су у овоме: Култура на крају свота развића прелазп у цивилизацију: постоје посебне а не једна култура и треће — историја је физнономпка.

У овом кратком приказу, разуме се, ми не можемо подробно да анализирамо све ове ставове, јер је потребно за то и простора и времена. Али ми се, пре света, морамо упитати: да ли су сличне идеје постојале и пре Шпенглера, или их он припут открива. Несумљиво су постојале. На пример, ндеја о физиономиди је чисто Гетеова идеја, пренета само на историски живот и детаљно разрађена. Тема о европској декаденцији, то је опет чисто Ничеова идеја и њу Шпентлер у подробностима нешто друкчије развија од Ничеа. Однос између културе и цивилизације познат је био Ојкену, Кону и др. мислиоцима. Тај преблем, пре Шпентлера, нарочито је занимао руске мислиоце (њих више него друте) 19 и 20 века. О томе има одличних података у српском издању књиге проф. В. Зјењковскот „Руски мислиоци мн Европа“. Проблем филозофије историје и судбине народа највише је обрађивала, руска, филозофска мисао (нарочито словенофилска) почевши од Кирјејевског, Хомјакова и Соловјева, па преко Даниљевског до Ерна и живот Николаја Берђајева (види на нашем језику његово дело: „Омисао историје“) п о тој теми она је написала своје најорптиналније и најлешпе мисли. По њима цивилизација је коб, болест и смрт тултуре, јер ате-

%

| Т | 3