Учитељ
Никола Тесла 599
атермија“, „Цајлајсов метод“ и др. који сви употребљавају Теслине високоучестане струје.
Данас кад је утврђено да је сваки атом, па и атом људског организма састављен од електрона, утицај струје је сасвим појмљив. Струје високе учестаности и високог напона пролазећи кроз организам уздрмају молекиле и атоме из којих су састављене ћелије организма, и дају животну снагу оним деловима, који су буд из каквих разлога постали инертни у својим функцијама. Оживљују такве делове и ћелије су онда у стању да се успешно боре против обољења и да болест савладају.
ж
Стварајући пламенове помоћу својих струја, Тесла је утврдио како то електрично пражњење утиче на ваздух стварајући озон, азотну киселину и нитрате. МИ тој појави је нарочито посветио пажњу и утврдио под којим се условима јављају најповољније те појаве, јер су њихови производи врло важни за практичну примену.
Озон служи за пречишћавање ваздуха и стерилизацију питке воде и он се индустриски добија поглавито помоћу електричних пражњења.
Стварањем азотне киселине (ћезап) и нитрата (вештачко гнојиво) Тесла је хтео да повећа плодност земљишта и томе поклонио нарочиту пажњу. Садашња хемијска индустрија та два једињења добија искључиво синтетичким путем помоћу електрицитета. Азотна киселина има огромну примену у хемијским лабораторијама: за све врсте експлозива, за израду боја, за израду лекарија, камфора и др.
5 =
У својим предавањима и опитима Тесла је показао „како се ин без жица може преносити електрична енергија високе учестаности, а за пренос знакова или снаге на даљину, ако се један кра ] отпремне станице веже за земљу, а други за уздигнуто тело велике површине. Пријемна станица треба да буде сличног састава“.
Другим речима отпремна и пријемна станица да буду сличног састава и да имају оно што је доцније названо земља (веза са земљом) и антена.
Нарочито ваља уочити израз „пренос знакова или снаге“, што значи да је Тесла у првом реду мислио на пренос знакова тј. на бежичну телеграфију. Ово треба уочити нарочито с тога, што су се у неким земљама доцније појавила тврђења, и ако неозбиљна и без доказа, да Тесла у својим патентима није мислио на бежичну телеграфију, већ само на пренос снаге, а да идеја о бежичној телеграфији припада другима, који су се јавили неколико година доцније, на пример Марконију, који се са својим патентима јавља први пут средином 1896 године, тј. више од три године после објављивања и демонстрација Теслиних, које су и код нас у Београду публиковане још 1894 године у књизи „Никола Тесла и његова открића“ од проф. Ђ. Станојевића.