Учитељ

Библиографија 125

се огледао на њиховом животу. Али, држећи се највиших идеја водиља, они су срећно преброђавали неколико пута тешке кризе. Из тих криза Учитељ је увек излазио духовно подмлађен.

Живећи на граници два света — Азије и Европе, наш је народ у исто време био на ударцу две велике културе — азиске и европске. Ми говоримо генерално, уопштено, услед краткоће чланка, те не можемо вршити рашчлањавање и дубоке анализе. Али и површније посматрање штампаног материјала у Учитељу за време од пет деценија, казује нам јасно, да је његова оријентација била, готово, у потпуности европска. То је и разумљиво, када се зна да смо ми имали један дубоки период робовања једном некултурном освајачу. Преносиоци европског утицаја у филозофско-педагошком, дакле, идејном смислу, на нашу средину били су и многи наши педагози и учитељи, који су се школовали на Западу, првенствено у Немачкој, па су они, често и несвесно, преносили на наше национално тле све оно што су тамо научили и видели. Не може се рећи, да су ти преноси били увек срећне руке и да су се увек модифицирали према нашим националним особинама уопште. Јер ма колико да је наш народ био „културно заостао“ од Запада, ипак је он имао своју велику посебну, чисто народну традицију, која се морала имати у виду и која се није могла обилазити. Јер у стварању нових културних вредности старо улази у ново и ново се пре ствара и осваја опште признање ако већ постоје неке погодбе, нека слична културна традиција; у противном, преношење новога је чисто механичко а не органско. Проблем о нашој европеизацији је друго и компликовано питање и оно треба посебно да се расправља. Али, једно је јасно, да нам је поред грандиозних културних вредности Европа дала и многе у суштини егоцентричке идеје, идеје које хоће да нас макар духовно поробе.

За наш период учеништва разумљиво је копирање Запада. Али, ми не можемо а да не нагласимо, да је кроз Учитељ дато много података и за стварање наше педагогике, наше школе и нашег учитеља, у дубокој вези са најширим народним слојевима и са највишим националним духовним вредностима. И таји такав рад ваља продужити, увек га критички упоређујући са вредностима које са стране долазе. Ми не можемо игнорисати, генерално речено, ни културе Азије, ни културе Европе; али ми морамо њихове највеће и најбоље вредности преламати кроз наш национални геније. Тако ће се наша национална култура хранити не само нашим, но и туђим добрим и свежим соковима, нарочито, када се тешким путем слободе тражи Истина.

Учитељева мисија није завршена само педагошким обавештавањем. Ваншколско образовање, код нас прозвано народним просвећивањем, тако исто било је стално на дневном реду и увек актуелно у Учитељу. Одмах се увидело, да без доброг ваншколског образовања нема ни добрих школа, ни доброг школског васпитања. Зато је Учитељ утрошио много снаге на пропаганду задругарства, пољопривреде, трезвености, хигијене, народних књижница и читаоница и на помагање акције многих патриотских и