Учитељ

63

дух што га удишемо има више кисеоника него онај што га издишемо. — Шта садржи у себи онај ваздух што га издишемор — Он има више угљене киселине и водене паре.

Угљеник је штетан за дисање. — Шта бива са ваздухом у учионици где дише 50 ученика и гори пећр — Троши се много ваздуха, много кисеоника. — Ко троши кисеоник» — Ученици дисањем и ватра горењем, — На сваких 4 секунде 50 ученика избаци из себе једну количину угљене киселине. Тада ваздух постаје тежак, јер у учионици има све мање кисеоника а све више угљеника. — Шта осећају у таквој соби наставници и ученици2 Шта треба одмах радити» — Где се најлакше примети покварен ваздух» — У препуној бисокопској сали.

Хајде да ушврдимо шта смо сада запамтили. Када удишемо покварен ваздух нас боли глава. Да тога не би било ми за време сваког одмора широм ошварамо прозоре учионице. Наша плућа траже чистог ваздуха са доста кисеоника у себи.

Прашина у ваздуху. — Јесте ли имали прилике да гледате сунчани зрак кад продре у собуг Шта сте тада могли да приметитег — Да у ваздуху има пуно прашине. — Да ли се види прашина и кад нестане зракарг Да ли је и ње нестало када и зракар Шта бива са њом када дишеморг — Она се једним делом зауставља на длачицама носа. — Шта бива са прашином ако удишемо на уста — Она сва продире у плућа. — Да ли је прашина опасна. за човекар — Јесте, јер се у њој крију разне болести. — Да ли знате неку болест која долази из ваздуха, а највише преко прашине» — Грип, дифтерија, туберкулоза. — Како ће служитељ, када чисти учионице, да избегне прашину» — Избећи ће је ако под чисти мокром метлом. — А како да поступе ученици па да се сачувају од прашине у разредуг — Да се никада не јуре по учионици.

Шта да запамтшимо о прашини у ваздухуг Ваздух шма увек у себи прашине која може да донесе човеку разне болести. Дисањем на нос прашина се једним делом задржава у њему. Не шреба никада дисатши на уста него увек на нос.

Болести плућа. — Деца често промукну, често назебу. Шта чини тада лекарг Ако је нос јаче затворен шта ради Ако су жлезде проширене шта препоручујег Шта чини он да би сазнао да ли су плућа болеснаг — Он прислушкује слушалицама дисање. — Јесте. Његово извежбано ухо помаже му да сазна које плућно крило не ради добро. — Шта осети дете када се после дугог трчања озноји па тако ознојено захладниг — Грозницу. — Шта да радимо када се много ознојимор

Да ли сте чули нешто више о болести која се зове туберкулозаг — Ја сам чуо да је то болест плућа. — По чему се познаје такав болесник>р — По томе што је сув и увек кашље. Да ли су опасни његови испљувцир

— Како се треба чувати од туберкулозер — Да избегавамо друштво оних који од ње болују.

Ко зна да ми каже ону песму о Пешлуг Како каже песма за његов ход» — Прса пупчим ширим а не стежем телор. — Како.