Учитељ

уврочна веза, која се потпуно изражава у закону одржања енергије; овај закон увек би се нарушио када би телесни узрок производио духовно делање.

. Известан покрет, по Челпанову, изазива топлоту, тј. покрет ишчезава, али се место њета јавља одређена количина топлоте; исто би морало бити и у на. шем случају: место ишчезлог покрета морала би се појавити претстава као њен еквивалент. Али претстава није нешто материјално; зато за, физичку узрочну везу овде остаје празнина, у физичком процесу нема једне алке. То пак противречи непрекидности физичких процеса. Допустити преобраћање кретања не у потенцијалну физичку енергију, но у нешто што физички уопште не постоји јесте претпоставка коју физичар не може примити. Преобраћање покрета или физичке енергије у мисао, у чисте процесе свести, за природњака значи исто што и уништење енергије. Према томе материјализам је немогућ и са тачке природних наука. Зато су се најистакнутији претставници природних наука најаснили против могућности материјалистичког тумачења душевних појава, па н сам Челпанов.

Мако је био велики противник материјализма, Челпанов није био ни спиритуалист. Своје филозофске погледе он је подробно изложио у „Уводу у филовофију“, упоредо са осталима и то тако јасно и објективно да то може само да изненади садашње читаоце навикле на савремену искључивост. Њетов потлед на свет мотао би се назвати идеал-реализам.

Челпанов је један од великих организатора на научном испитивању психолотије у Русији. У Кијеву је основао пенхолошку лабораторију, а у Москви психолошки институт чији је директор био до 1923 год. Сав његов плодан испитивачки пеихолошки рад базирао се на гледишту, да психолошко испитивање треба да буде слободно и ван утицаја филозофских схватања испитачевих.

У својој студији „Психологија и марксизам , која је изашла у Москви 1994 год. п у којој су изнети убедљиви докази да Маркс није био присталица учења о пасивном рефлексу психичког процеса па материјалног, Челпанов између осталог пише и ово: „Марке је био хилоцонст, тј. признавао је одушевљеност материји. Ово се види тота што је он давао преимућство Бекону (хилоцоисти) над Хобесом (механичким материјалистом). За ово Челпанов не води следеће Марксове речи: „Прави родоначелник енглеског материјализма и све експерименталне науке новијег доба био је Бекон. Прво и најглавније својство материје је кретање и то не само механичко и математичко кретање, већ и кретање као тежња, као животни дух, као напрезање, као мучење материје, по речима Јакова Бемеа. Оригиналне форме материје су присутне јој живе силе, које стварају специфичне индивидуалне разлике бића. У Бекона свога првога творца његов материјализам садржи у себи наивно спајање зачетака свестраног развића. Материја пак чува поетски осећајни блесак и љубазно се осмехује потпуном човеку“... „У свом даљем развићу материјализам постаје једностран. Хобес је био систематичар Беконовог материјализма. Појаве спољњега света тубе у њета своју боју и постају апстрактне појаве теометра. Физички покрети преносе се на жртву механичким пли математичким покретима“. Челпанов је овим хтео да покаже да Марксов економски материјализам у самој ствари није материјализак у смислу одређеног онтолошког система схватања света.

Уопште узето, Челпанов је једна интересантна фигура у руској филовофокој мисли и пспхолошкој науци, да заслужује већу студију а не један мали некролог.

МИР: