Учитељ

Георгије Ивановић-Челпанов

Познати руски филозоф п психолог Г. Челпанов преминуо је овога продеђа у 76 години свога плодног филозофског и пенхолошког научног рада. Рођен је 1862 тод. Године 1887 завршио је студије на историско-филолошком факултету, а 1591 постао приватни доцент филозофије у Москви. 1895 прелази на Кијевски универзитет, где је 1897 год. био изабран за професора филозофије. У два маха раније бавио се у Немачкој где је слушао физиологију и психоло-. тију; физиологију код Дибоа. Рајмона пи Ев. Херинта, а психологију код Штумпфа (Берлин) и В. Вунта (Лајпциг). У исто време ради у институту за физиолошку оптику у Берлину и психолошкој лабораторији у Лајпцигу. 1907 год. добија катедру филозофије у Москви, где је стално предавао све до 1982 год.

Челпанов је и у филозофији и психологији врло јасан писац и најсложе; нија и најзамршенија питања излаже врло просто. Написао је више књига и многобројне студије о разним филозофским и психолошким питањима. Најпознатија су му дела: Проблеми опажања простора у вези са учењем о априорности и урођености у 2 дела (Кијев 1896—1904); Мозак и душа, Кијев 1902; Увод у филозофију, Москва; Увод у експерименталну психологију; Психологија и марксизам; 0 активној психологији у Русији и Америци; Психологија или рефлексологија; Нацрт психологије; Логика п др.“)

У своме делу Мозак и душа, које је посвећено критици материјализма и прегледу савремених учења о души и у другим својим делима, Челпанов на основи онда врло пространот психолошко-физиолошког и филозофског материјала изводи закључак да је п материјализам метафизика. Јер, каже он, ако признамо да метафизика има за циљ непитивање супстанције ствари како оне постоје саме по себи независно од тога како их ми опажамо, или чак како их ми не можемо опажати, онда је и материјалистичка филозофија уствари метафизика, јер се бави испитивањем суштине ствари. Атомизам савремене нљуке сав је основан на убеђењу да се позади променљивих тела која стварно посматрамо скрива ван сваког искуства њихова права непроменљива суштина. Ова суштина остаје увек иза граница које су приступачне нашем опажању, па ма како била фина наша чула. Већ из овог се јасно испољава метафизички карактер основне атомипстичке претпоставке. Дакле, материјализам са допуштањем надискуствених атома постаје чисто спекулативна теорија, или, што је исто, метафизика.

Прелазећи са терена метафизике на терен психологије, Челпанов тврди, да материјализам није могућ ни са гледишта природних наука, ни са гледишта експерименталне пеихологије. Он каже, да је физпологија навела много чињеница које указују на то, да између физичких и пенхичких појава постоји стална, веза: међутим, материјалисти су из тога извели закључак да психичке појаве зависе од физичких. Али, по Челпанову, између физичких и психичких процеса не постоји узрочни однос. Процеси свести нису последице физичких процеса. Узрочност као одржање силе је преношење одређене количине силе. На пример: пад неке тежине са одређене висине пропзводи покрет помоћу кота тежина исте величине може бити дигнута на исту висину. Јасно је да о таквој еквиваленцији између нашег психичког делања и физиолошких процеса који их прате не може бити речи. Последице других моту увек бити само процесл физичког карактера. Само томе захваљујући и могућа је у природи затворена

") Библиографски подаци су узети из часописа „Училишчен преглед. књ. 4, тод. 1936, стр. 533.