Учитељ

90 аиланинниининниеинивнелиИвавШа Иви леви авина __шз ни лиши или ње "за аи.

обичном разговору, каже: „Нећу ја да се дружим са свакем. С ким се дружим, 'оћу да и ја од њега и он од мене има користи. Јеврем је сирома, али ја га помагам колико год могу. А што му рекнем да ме послуша, 'оће да погине ако не може да уради оно што му рекнем. Може да уради шта замислим. Ја сам волео Стану, па приметим да се око њези мува онај колар Б. Ја кажем Јеврему да му ноћу калаузем отвори радионицу и покупи алат. И онодма отишао. И брадву, и ренде, и бургије, и све, све му то покупио, па бацио у бунар. А Б. се после држи за корам од муке. Други пут да не дира туђу девојку!“ Други (17 г.) имућан: „Ја највише волим Р. Он ми је десна рука. Кад идем ш њим, не бринем да л' ћу бидем бивен. Само му кажем: „Овога да избијеш! Ономе уради то и то!“ И он све то изврши, Пре једног мог крвника изби за никад и ништа. Онај момак прође крај њега, а он се раздра: „Коме пцујеш мајку“, па штапем и папе и пупе, да и' не развадише — уби га“. Трећи (16 г.), богат: „Свуд с њим идем Лепо се носимо обоица, ал' ја млого лепше. Нек се зна куј је газда. Воле и њега девојчићи, ал мене више. Он ме фали код њи“. Четврти (18 г.) богат: „Он код мене служи. Добро му плаћамо, ал: добро и ради. Ја не идем без њега ни на један сабор. Он је лаке руке, може да уради свашта. Да упали, да убије, шта 'оћеш! Послем тога, ја не волим да се зна куј је богатеј кад иду двојица“. Пети (19 г.) сиромашан: „Мој најбољи друг је М. Сваки те боље цени кад идеш с богатем. Куј' гледа сиротињу. Код њега радим и уз њега се ја проводим. „Шести (18 г.) сиромашан: „Да ми није њега, иш'о би го. Овако он ми даје његово одело за сваки дан, а купио сам и стојеће, па возим њега по сабора и којекуде, те се фино проводим. Шта вреди да се дружим о онем куј је сирома ки ја! Куј кога да помогне. Овако, А. ме помага млого. Јес", истина, да ја неки пут могу да погинем због њега, али, шта ћеш, здружили смо се тако, па то му је“. Седми (20 г.) слуга: „Мене је најбољи друг П. Поштује ме ки да не служим код њега. Никем не прича што мене прича. А и ја њему све причам. Дао би ми шта му потражим. Ал кад неког мрзи, па 'оће да му се освети, само ми каже. Један ћао да му отме девојку, па ја одо' код његове куће једне ноћи, те му се освети...“

Има младића чије је другарство искрено пријатељство, које се огледа у њиховој свесрдној узајамној помоћи, потпуном поверењу жеља, давању упутстава и савета, великом поштовању и готовости за пожртвовање. У жељи да целог живота буду не само добри другови већ и прави пријатељи, неки се вештачким сродствима везују до смрти. Младић од 20 г. прича о свом најбољем другу: „Волимо се, волимо, па не знам где ћеш више. Замењујемо се кад су пољски радови. Његово имање чувам ки моје, а он ки његово. Само што ноћу нисмо зај'но. Некипут ноћимо обогица код моје, ил код његове куће“. Други (197.): „Н'умем да ти кажем колико га волим. Ја и он смо ки двожучићи. Не раздвајамо се од пре две године. Све једнако купујемо и но. симо“. Трећи (17 г.): „Не би' мог'о без њега ни за никаке паре. Све ми слатко кадс њим разговарам и радим. Ни сам не знам што га