Учитељ

ако буде потребно, најпре жртвовати. Њему поверава присне доживљаје. Тражи од њега савете и сигуран је у његову свесрдну помоћ. Овај је махом његов сусед, сличне имовине и истих година. С њим се највише дружи зато што му је душевно сродан, или осећа према њему искрену љубав, или од њега има највише користи. Поред ових чинилаца удруживања, има и таквих који се јављају код мањег броја младића, они су ређи, или претстављају изузетне случајеве. (В. табелу). На питање: Који ши је најбољи друг и зашто дали су младићи појединачне одговоре. Први (17 г.), средњег материјалног стања, каже: „Мене је најбољи друг Д. Он није богатији од мене. Није понео нос ки што има понеки. Он је ки ја: кад, оћеш да се шалиш, шали се, кад 'оћеш да је озбиљан, озбиљан је. Све он мене прича што год сазна на овем белем свету, а и ја њему. Ми смо из'една заједно“. Други (18 г.): „Ја имам пуно другова. Од све њи' нај ми је бољи В. Највише га волим што је он мо:е нарави. Вредан је ки ја и љут је ки ја. Само да му кажем: В., 'ајде д' идемо на ту и ту месту, одма оће“. (Он је средње имовине). Трећи (17 г.), добро материјално обезбеђен: „Мој најбољи друг је Р. Млого га волим, брате, што ми све прича. А знаш о чему јај он највише причамо. Ништа не крије од мене. И ја, брате, ништа од њега не кријем. Шта им' да кријем!“ Четврти (17 г.), богат: „Мене је најбољи друг С. Ми једнако мислимо. И он богат и ја сам богат. Што да се изма дружим с некем сиромашкем, па да му изедна дајем час ово, час оно, кад "могу ја да дајем и да ми дају. Исто тако вели и С.“ Пети (18 г.), сиромашан: „Ја се највише дружим са Т. И он сирома' ки ја, али поштен. Липцао би, не би ухо туђе! Таки сам ти ја, а таки ти јеи он“. Шести (19 г.), економски слаб: „Нај ми је бољи друг Р. Са њим се највише дружим. Свуд идемо нас дво'ица: и у надницу, у чаршиу и на саборе. Добар је за мене ки добар дан, а ја га волим млого. Миран је и правдичина ки ја“, Седми (17 Гг.) имућан: „Најбољи ми је друг К. Нај њега волим што смем све да му поверим. Кад мене неки каже да нешто не причам, ки под камен да је рек'о“. Осми (18 г.): „Од све другова највише волим Л. зато што је добар радњик. Кад радимо мене, он ради ки његово. А исто тако и ја, кад радимо њему“. (Средњег је економског стања). Девети (19 г. привредно слаб: „Мене је најбољи друг Х. И он не воли богаташе. Не волим да крадом реже на мене“. Десети (20 г. сиромашан: „Њега највише волим што је весељак. Где год иде, он пева или џвизди. А ја, брате, право да ти кажем, умирем за песму. Терај бригу на весеље!“

При избору најбољег друга, многи се, особито сиромашни, руководе практичним интересима; најчешће се друже са оним од кога имају највише користи. Богаташки синови, јединци, нарочито ако су нежни и болећиви, радо се друже са сиромашним вршњацима, плаховите нарави и борбене природе, који су способни за најпрљавије и најтеже освете. Помажу их материјално. Возе их на вашаре и саборе. Зову их на рад. Примају иху службу, ако ови желе. Горди због богатства, постају обесни када их сиромашни другови физички штите. Један (18 г.), богат, у