Учитељ

8 ап

отишао на занат. Е, млого ми било жао кад сам чуо да ће да га дају на занат. Научио сам био да се дружим с њим. Било ми жао и није што нећу више д' идем у школу, ал кад он одеа ја остадо', е, онда ми било жао — н'умем ти кажем. Нисам ктео с никем да зборим. Само ћутим. Сам сам чувао овце неколико дана. По ваздан мислим како је било лепо док сам био у школе. После се зареко: да не мислим више о томе. Поче да чувам овце с Јовом. Он је лани изиш'о из школе. И сад смо ми најбољи дру“ гови. Увече ил' ја код њега отиђем ил он код мене дође, па се договоримо где ћемо јутре да чувамо овце“. Други, од 14 Г.: „И сад ми још жао што нисам отишао у гимназију. Највише ми жао због Б. С њим сам живео у школе боље, чини ми се, но с братем. Кукао сам цео дан кад је он отишао у гимназију, а мени не даду. Ћао сам да пукнем од муке. Целу недељу дана нисам ништа радио. После се нисам секирао. Чувам овце с Милошем и Миленем и играмо се. Они су ми најбољи другови. Ал никад не могу да и' волим ки Б.“ Трећи (14 г.): „Волим Ј., волим зато што зајно чувамо говеда, те нисам сам, ал још више сам волео старог друга Т. Једва сам чекао да дође кући за Божић па да се видимо и разговарамо. И дође Божић, и он дође кући, али ни онај Т. ни дао Бог! Поноси се, диг'о главу ки ован, па неће ни да се разговара са моном. Е, од онда сам га намрзо ки пца!

У пубертету, услед релативног померења пажње са спољашњег на унутарњи свет и нових открића, младић осећа потребу за другом коме ће открити своју душу и поверити му своје тајне. Јаче развијен нагонски живот, особито полни нагон, увлачи у друштво и усамљене природе, и оне које су мислиле да су довољне саме себи. У отсуству родитеља и старијих, време проводе у разговорима о новим доживљајима, изазваним проналасцима. Појава сексуалног нагона повлачи за собом јачање тежње за самопретстављањем. Дотерују се празником, а поједини и радним даном, нарочито када хоће де иду на игранку или сабор. Муче их душевне кризе за које досад нису знали. Сличност пси. хичког живота и учестан додир развијају другарску љубав код њих, и они се узајамно помажу и указују поверење један другоме. Обично у замену раде један другоми заједно путују. Праве исто одело, купују једнаке ствари, заједнички учествују у стварању планова о женидби. Интенсивно осећање међусобне љубави гоне неке младиће да се кумствима „освоје“, како би живот у слози и пријатељству продужили до смрти. (В. наш чланак О побрашимсшвима код с. младежи у књизи Душевни живош сеоске младежи од С. Поповића и сарадника, Београд, 1932, ст. 82). Обично се друже младићи сличног материјалног стања, али су честа и другаства и између богатих и сиромашних момака. Први верују да дружењем са економски слабим вршњацима омогућују околини да лакше уочи њихова спољна преимућства, а други мисле да више вреде када се налазе у друштву имућних. (В. наш рад Самооцењивање с. м. У Прилозима психологији с. М. 1931).

Младић највише воли једног од свих другова са којима најчешће долази у додир. То је његов најбољи друг. За њега ће се,