Учитељ

ср –——___—__———____—

Упознаду ме покрај њега и момци и девојке и људи. А кад ми зборе за неку из тога села, питам њега кака је“. Други (18 г.): „Ја сам много друштвен. Свуд ме познају. Сад да пођемо негде, свуд по ове села имам другова што ме познају. Кад прођем крај њине куће, увек сврћем и они свраћа'у код мое куће. Кад је у њинем селу богомоља и сабор, идем код њи на ручак. Млого је то добро. Куј год ме види, може да и: пита куј сам, шта сами одакле сам“. Трећи (18г.) „Ја свуд имам другова. Воле и они мене и ја њи'. Са другове из друге села виђам се само кад су сабори. Идем код њи, и они долазе код мене. Не можемо се напричамо. Сад кад је био код нас сабор, долазио ми Ж. из Р. Ноћио код мене. До неко доба ноћи смо причали. Нисам знао колико га волим док није пошго кући. Ки кад ми и'чупа срце. Кад он оде, а ја отидо' у шталу, те плака), плака: ки дете“. Слично овима, мирним и ваљаним, њихови вршњаци, пргави и неморални, друже се са младићима истих погледа на живот и свет. Момак (20 г.) одан отмици и крађи: „Ки што имам о'де другове, тако имам у свакем селу у нашем срезу. Требау ми они више но ови оде: кад се побијем с некем на сабору у њинем селу, они ће ме бране. Пре сам измачугао једнога — кад суквуше на мене као на копца — да не претрчаше неки мои другови, тедоше да ме премлате. А кад ти моли другови дођу у моге село, не сме длака да им фали. И они воле да се би'у и да се карау ки ја“.

Поједини младићи, махом синови богаташа, друже се с оним вршњацима који су изучили занат или школу у вароши, па су се вратили и, привремено или стално, настанили у своме месту рођења. Од њих чују и код нешколованих другова примењују многе вицеве и шаљиве ствари. Возе их на саборе и проводе се уз њих. На руци су им у њиховим љубавним авантурама са сеоским девојкама. Срећни што их ови воле, имају високу претставу о вредности свога ја. Једном два младића разговарају: „Бре, 3, баш си ти велики звер! Ти не гледаш нас сељаце! Све се дружиш с господом! — Па боље ми је да се дружим с господом но с тобом гегулом! Сваки ме више поштује кад ме види с некем школованем. Од њега имам свашта лепо да чујем; и вици шалу и све“,

Скупљена грађа сведочи о томе да је сеоска младеж веома наклоњена дружељубљу, али у већини случајева не из са знања вредности другарства, већ, мање или више, из користољубља. Прво се удружују деца која живе у суседству. Круг њихових другова нагло се шири у току школовања. Тек у доба младости, младеж свесно врши избор другова, вођена једним од изложених мотива. Јасно се запажају, углавном, два типа младежи: један који показује строгост у одабирању другова са којима обично живи у слози и пријатељству, махом до женидбе, а каткади доцније, и други који без много обзира прима у друштво разне вршњаке и лако их напушта и мења. Овај тип је особито раширен код дечака који уче школу. Већина дечака и младића у групи својих другова сматрају једног за најбољег. Према њему осећају јачу љубав но према осталима и изражавају му пуно поверење. У доба детињства и дечаштва игра је најважнији чинилац удру-