Учитељ
16 _____________________–
стваралачким снагама народних маса. И то учинити не пружајући руке у молитви према правди, него ставивши човека у повољне материјалне и социјалне услове. Јер живот је промена а кроз сваку промену иде се прогресу. Ако су се из Русије вратили неки разочарани то је врло релативно и ништа не доказује јер их има не само исто толико него и много већи број оних који су се вратили усхићени. Што се тиче тврђења г. Поповића о шизматизирању проф. Блонског, можемо рећи да је то причање напамет или опет примање за готово онога што је прочитао код Хесена. Имам при руци Педологију Блонског (не ону коју сам ја превео, већ његову велику Педологију од 30 штампаних табака) коју је 1984 год. штампало Государствјено Издатјељство као званични уџбеник Педологије на Московском Универзитету. Ова чињеница, потврђује супротно од онога штог. Поповић наводи наиме: Блонски није проглашен за шизматика; његова се дела и даље штампају у државном издању и важе као званични уџбеници на највишим научним установама.
2:
Мало су интересантнији наводи г. Поповића о дијалектици и дијалектичком материјализму. Овде се г. Поповић сасвим пребацио. Уосталом, то није нов и непознат начин „побијања“ марксизма. Опште је позната чињеница да је марксизам са разних страна и на разне начине нападан. У последње време то је постала права манија, и „критичари“ су почели да ничу као гљиве после кише. Но међу свим тим „критичарима“ ипак треба правитити извесну разлику. Постоје т. зв. велики критичари марксизма (и сами каткад бивши „марксисти“) који су црпли своје познавање марксизма на извору. Они су тврдили и тврде да марксизам има „извесне“ вредности, али да је прилично „једностран“. Стога су најчешће вршили један компромис: „Допуњавали“ су га разним философским системима Канта, Маха, Авенариуса, Оствалда, у најновије време Бергсона. Друга врста „критичара“ црпе своје познавање марксизма из разних фалсификованих и унакарађених компилација. Они, поред тога, брзо свршавају са целокупним марксизмом са неколико фраза. „Позната је ствар да је марксизам погрешан...“ или „Ово учење као потпуно једнострано данас је одбачено“ или „Марксизам је далеко и од добро и солидно засноване теорије, а камоли да је наука“. И т. сл.
Но то није ништа чудновато: марксизам се на тај начин критикује и на Универзитетима. То је тзв. „идеолошка“ борба против марксизма. Тако је недавно изашла једна књига тог рода, „Природа и дијалектика“ од Др. Фр. Бубановића. Дијалектика се ту дефинише као „наука о свеукуџним законима гибања и развитка у природи, у људском друштву и у мишљењу“ Иг. Поповић се користио овим цитатом. А затим додаје: „Дакле, дијалектика обухвата решавање свих проблема и самим тим прелази научне границе искуства и прелази у област слободне спекулације о ономе што је изван нашег искуства, изнад природе, она је метафизика“. Нама је свеједно шта г. Поповић мисли о марксизму
Мири ши __и____