Учитељ
сиви винил
се залаже за позитивне приче (које погрешно назива бајкама) које ће утицати на дете у правцу марксистичке идеологије.
П
Мој чланак „Васпитни значај бајке је чисто педагошко-психолошка расправа и изоси свега 6 страна. На њега је реагирао г. Теодосић у три свеске „Учитеља“ (октобар, новембар, децембар 1936 г.) на читавих 18 страна од којих једва 4—95 имају везе са мојом расправом, а све остало је излагање и објашњење марксизма. (И са данашњим његовим чланком је исти случај). Сад је лако пресудити коме је било стало до педагошке расправе, а коме до политичке, и да ли је мени било „много важније“ да ударим на социјало- политичко гледиште г. Теодосића или је њему било важније да изложи свој марксизам. — Мени је политичко убеђење г. Теодосића било добро познато и да је он свој одговор штампао у „Часопису живих“, „Савременим погледима“ „Учитељској стражи“ или другим сличним часописима, ја му ни речи не бих одговорио. Али кад је он злоупошребио гостопримство нашег општег педагошког часописа да излаже марксизам као последњу реч науке, а свако друго мишљење да огласи за несавремено, реакционарно, ненаучно, тенденциозно итд. итд. — ја сам, не да побијам марксизам, него само да ставим до знања да ствари нису баш тако једноставне како их приказује г. Теодосић, ставио извесне примедбе и напомене и то све можда на две стране. Извесне моје напомене о приликама у Совјетској Русији у којој се спроводи у живот политика и друштвено уређење које заступа и брани г. Теодосић, нису имале за циљ никакво застрашивање, како то себи уображава г. Теодосић у ставу некаквог марксистичког неустрашивог борца, него указивање на стање у земљи „у којој је извршено коренито обртање вредности“ иу којој је „сваки корак друштвеног живота озарен новом светлошћу“ коју нам проповеда г. Теодосић. Лако је бити неустрашиви идеолошки борац-у демократској држави, али такву слободу не даје идеал г. Теодосића. Моје напомене имале су само да установе ту чињеницу и ништа више, а што ми г. Теодосић подмеће некакве провокаторске и реакционарне тенденције, то је ствар његовог карактера,
Истина, ја немам неку нарочиту литературу о марсизму, али и ово што имам довољно је да се сазна шта је марксизам и које су његове тешкоће. Могао бих опширно да изнесем: 1) шта су само време и живот утврдили као нетачно у Марксовом учењу, 2) шта све немарксисти износе против марксистичког учења и 3) у чему се разни марксисти међусобно не слажу и побијају. Али ја не желим да злоупотребим гостопримство „Учитеља“, јер он има други задатак, него ћу се само осврнути на неке наводе г. Тодосића да осветлим како изгледа његово „правилно“ схватање. За објективност тога схватања врло је карактеристично да он нагле и супротне промене у Совјетској Русији крсти „сигурним доказом прогреса“. Лепо. Али, ако то мерило применимо на наше прилике, онда би неки наши политичари, који са појавом сваког