Учитељ

налази да је то „сасвим друга“ ствар и онда у пуном триумфу осипа паљбу на мене у познатом стилу нетрпљивих марксиста. Претпостављам да је у питању превођење немачке речи „аПсете!п“. Др. Бубановић ју је превео са „свеукупни“, а преводилац АнтиДиринга са „општи“. — Да ли постоји битна разлика у значењу појмова „општи“ и свеукупни“2 — Ако је дијалектика наука о општим законима кретања и развитка у природи, у људском друштву и у мишљењу — онда је она наука о општим законима свега збивања у свету како материјалном тако и духовном. Значи, сваки закон по коме се нешто у свемиру дешава, мора имати свој ослонац и извор у општим законима дијалектике. Зашто онда да се „општи“ не може заменити и са „свеукупни“.2 — У чему је та битна разлика, која се чак граничи са „глупошћу“ и која раздражује наше марксисте као црвена марама бикове, па не знају где да се зауставе са својим негодовањем и гњевом. Ту разлику г. Теодосић не износи. Изгледа да се је слепо повео за другим нашим марксистом М. Ђурином, који је y „Savremenim pogledima“ (св. за април 1936 г.) на исти начин критиковао др. Бубановића, али без икаквог образложења. (Узгред напомињем да се је г. Те: одосић обилно служио и чланком Б. Бикића: „О материји“, у „За- | утетепшп росједта“ за децембар 1935 г. не наводећи ни извор | ни писца). — Појам метафизике код многих марксиста није пречишћен. Има их подоста који под метафизиком подразумевају некритичко и својевољно трабуњање о свету и појавама у њему. Класичан пример таквог марксисте претставља и г. Теодосић кад једном блештавом реториком побија метафизички карактер марксистичке дијалектике и истовремено тврди да „марксистичка дијалектика почива на машеријалистичком схвашању света. Она би пала кад би пало ово схватање. — Материја је, дакле, примарна: дух је подукаш материје, њена функција, квалитет материје организоване на особит начин“. Има ли смисла расправљати с оваквим марксистима који не знају да је проблем основне супстанце свемира основни проблем метафизике и ко се њиме бави, бави се метафизикомг — Њима је потребно прво да узму у руке буквар филозофије, па онда тек да пишу о метафизичким проблемима.

Међутим, врло је занимљиво да познати марксиста др Макс Адлер, проф. универзитета у Бечу, о вези марксизма са материјализмом вели: „Да ли материјалистичко схватање историје и марксизам уопшше имају унутрашње нужне везе са материјализмомр Тај проблем је постао због самог имена те теорије: материјалистичког схватања историје. Јер је само име давало утисак да су Маркс и Енгелс своје основно схватање сами означили као материјалистичко. Међутим, требало би при том имати на уму да су Маркс и Енгелс оно што су они сами називали материјали. стичким увек строго разликовали од природно-научног материјализма. — Погрешно разумевање материјалистичког схватања историје као машеријалистичког учења заснивало се исто тако и на томе што се о његовом основном појму економских односа имала сасвим недовољна и непотпуна претстава. — Овде се може ви-

Учитељ 9