Учитељ

–—_—_—––_ 781 љају по Марксовом учењу, онда то може бити све друго, само не наука.

Неки су ми пријатељи замерили што сам уопште одговорио г. Теодосићу. Ја ипак сматрам да није било излишно, не с обзиром на личност г. Теодосића, него из поштовања према „Учитељу“.

рР

ИЛИЈА ГРБИЋ

О зидним новинама

Међу многобројним средствима савременог васпитања као што су радио, биоскоп, итд. једно од важних места заузимају и зидне новине. Оне у данашњем васпитању имају свој специјалан значај. Васпитни значај зидних новина за нас и за наше прилике је тим већи, што је то једно од средства до којег се може доћи скоро без икаквих потешкоћа, без икаквих материјалних средстава, што није случај са радиом и биоскопом.

Иако су зидне новине у примени у васпитању тек у новије време, оне су ипак ствар прилично старог датума и биле су у примени још у најстарија времена. Зидне новине су биле популарно средство за обавештавање у старом Риму у доба Цезарове владавине. Један нарочито бело окречени зид био је одређен за то да се на њему исписују дневне вести и ратни успеси, тако да су стари Римљани, ако хоћете, на један модеран начин обавештавани о дневним догађајима. Међутим те старовековне зидне новине постојале су у то време зато, што тада није било другог начина да се вести објављују, да се јавност обавести. За зидне новине знамо још и из историје старе Грчке, али те зидне новине имале су само свој огласни део. Зидне новине нису биле непозната ствар ни у старој Кини. Дакле, иако ми данас зидне новине третирамо као модерно васпитно средство, чак их неки сматрају и као неку хипермодерну новотарију, њихов постанак је како видимо прилично старог датума и може се слободно рећи да су оне претече данашњих новина.

Са развојем штампе и штампарске вештине, зидне новине губе свој значај, и тај начин обавештавања задржава се још једино у облику прогласа, огласа и разних саопштења која се лепе и данданас по зидовима и стубовима (афише). Али оне су ипак у употреби у свима културним земљама. Те новине излазе у једном примерку и лепе се на одређеном месту. Зидне новине као и сваке друге имају свога уредника и своје сараднике; сарадници су у највише случајева чланови дотичне заједнице за коју се те новине и издају. Дакле, зидне новине имају своју одређену и ограничену публику, па се према тој публици и њеним интересима и подешава њихов садржај. Оне су у великој примени по школама, по фабрикама, по свима установама и заједницама у којима је окупљен већи број људи. Досад је писање и уређивање новина било искључиво право професионалних новинара, међутим што год се културни ниво једне средине подиже и расте, сваки

ОЖ