Учитељ

137

- - паетншљинававитакниненелтчилинтлетасиее шапе iu ai ниши залета живине aaa rane ae ia aaa re i air e

све да кажемо: чаша, чарапа, чешаљ, човек и др. Онда све или појединачно ћерка, ћурка, ћуп. Ту добро дође она реченица: Сео чича у чамац па отишао у Панчево. Исто тосаџић, ли р. Џеп џемпер, ђак, Ђорђе, Ђура, лађа итд. Онда, риба, рак, ребра, рен, лак, леп, липа итд. Бркање ових гласова ређе се наилази код сеоске деце него код деце из вароши. Оваквим вежбама прво у хору да деца која погрешно изговарају чују како треба, па појединично постиже се то да деца више никада доцније не мешају нити замењују поменуте гласове.

МАТО ТОУРАК:

O glumljenju u narodnoj školi (s više primjera praktičnih dramatizacija)

O jednoj grani obučavanja iz narodnog jezika, o glumljenju u narodnoj školi, govori se i piše najmanje, upravo ništa, iako nema jedne naše škole, koja ne daje godišnje barem jednu predstavu na pozornici s rasporedom: pjevanje, deklamiranje i kazališni igrokaz. Gradske višerazredne, pa i seoske takve škole imadu kazališne školske priredbe gotovo svaki mjesec, ili barem svaki drugi mjesec, jer njima proslavljaju na svečan način nacionalne i državne praznike, a uvježbavanja ne iziskuju od nastavnika i djece suviše napora, jer se posao razdijeli na mnogo odjeljenja i mnogo nasfavnika.

O glumljenju u narodnoj školi mogla i trebala bi se napisati čitava sludija, ali nama ovdje nije moguće i nije namjera da taj posao svršimo, već da dademo iz svoga iskustva i prakse jedan manji, skroman prilog, kojim želimo pomoći nastavnicima u onom slučaju, kad zdvojni uzaludno traže manja, kraća scenska djela, koja ne iziskuju veliku scensku opremu i materijalni izdatak.

Kazali smo gore, da bi trebalo opširno pisati o toj temi. Glavni je razlog taj, što nastavnici glumljenje u osnovnoj školi ne uzimaju kao potreban dio jezičnog obučavanja, već kao nešto što nema i ne može imati nikakve veze s redovnim obučavanjem. Kad se ta stvar uzima ovako, onda i nije čudo što uvježbavanje jednog dječjeg igrokaza zadaje nastavniku Trista muke i jada. A zašto? Naprosto zato, jer, u prvom ređu, izabire preduge igrokaze u jednom, dva, tri ili četiri čina; onda, izabire takve igrokaze, koji moraju djelovati vanjskim scenskim efektima (razvjeta, scenerija, kostimiranje, maskiranje), dok je sama, čista, sugestivna gluma od sporednije važnosti, t. |. djeca na pozornici deklamuju u pjevajućem tonu tekst monotono, neprirodno, bez dinamike, uopće bez ikakvog dramskog izražaja u moduliranju glasa, izrazu lica i kretnjama tijela; i napokon zato, a to i jest uzrok gornjim rđavim posijedicama, što đaci, od kojih se sada traži da svladaju ovako velik igrokaz, nemaju nikakvog predznanja iz takvog rada. Oni stavljeni pred golem zadatak bez pripreme, bez iskustva, ı sada, u tom slučaju, ako se slučajno ne nađe koje dijete s prirođenim darom za glumljenje ili toliko junačno ı bez treme, da