Учитељ

„= -инннишиикшиштанисснииииинаиниввњенивииинвиии Di

udari čekićem o klupu i uzvikne): Mir!!? Predlažem da prekinemo tu našu ludu prepirku i da zapitamo našeg filozofa. Neka on presudi, čija kovina imađe prvenstvo. Pristajete li? Svi: Pristajemo! Idemo k njemu( Željko Ivi iza leđa naglo zaklopi knjigu). /vo: Što vam je? Pustite me na miru! Sad baš čitam najzanimljivije. Tomislav: Ti si sigurno čuo kako se prepiremo čija kovina najviše vrijedi. Daj presudi, ko od nas ima pravo! /vo: No, neka vam buđe! Zlato i srebro jesu lijepi, ali oni sa samo za kićenje, a nijesu dobri zato, što stvaraju kod ljudi taštlnu, ivrđičenje i gramzljivost. Njihov. novac zgrću bogataši preko mjere, pa tako ima mnogo sirolinje... Željezo je korisno, i sve je onako, kako ti Tomislave kažeš, samo mu ne valja, što se od njega pravi oružje koje ubija i okovi kojima se narodi okivaju...I bakar im u svemu pomaže, a od olova su taneta koja ubijaju ljude... Eto zbog tih rđavih strana ja ne bih dao ni jednoj od vaših kovina prvenstvo. Svi (osim Mirka u Zlatka)? Ha!Ha! Ha! /irko: Paipak kaži, čija је kovina najbolja? /vo: Naposljetku da vam i to kažem, kad ste baš navalili.... Prvenstvo ima ona kovina, od koje se prave pisaća pera i mašine. Tomislav (udari čekićem, igra od ve:elja): Tako je! Zivio Ivo! To je moje željezo najbolja i najplemenitija kovina! Gospodo, dolje kape! Mirko: Zašto su zlato i srebro nazvali plemenitim kovinama i toliko ih vijekova kao takve cijeniliP Z/afko: a tebi je gvožđe sada najbolje, a ne zlato i srebro? /vo: Eh, dragi moji! Budale i neradnici u godinama đivljaštva i kinđurenja, zvali su vaše zlato i srebro tako. Ali, danas? Danas? Danas je najplemenitije željezo. Njegova pera pišu sastave po kojima se štampaju knjige. Knjigama se uče ljudi pameti, vrednoći i skromnosti. Željezne će parne mašine raširiti blagostanje kod svih ljudi. Željezo će donijeti sreću ljudima i zemlji, ali istom onda (s naročitim naglaskom) kad nestane Topa i puške! 7omis/av (skoči na klupu): Živjelo pero i mašina! Svi: Zivjelo! Zivjelo! Ziv... (čuje se školsko zvono). /vo: Psssst! Zvoni li to? (Svi slušaju). Svi: Zvoni!! (Trče naglo svaki na svoje mjesto, vade užurbano knjige i poluglasno čitaju, očekujući učitelja. Električno zvono još vani zvoni i zastor se polako zatvara). (Nastaviće se)

ТИХОМИР Т. ПРОДАНОВИЋ:

Обрада песме „Молитва“ од М. Бојића рад са Ш и ЈУ разредом

Често пута заступници стриктних шема и калупа рада са децом, премда и сами заоколишно признају да њихов став губи равнотежу, ускликну, да ипак има наставних предмета и методских елемената чији ваздух не прија примени васпитних новитета, већ се, хтело не хтело, мора поћи утртим путем старе методике и давних начела. Као једну од упорних тачака тих тврђења, они наводе и обраду песме са децом, напомињући да ту нема шта друго да се изнавља и мудрује, него да деца схвате садржај песме —