Учитељ

ly a kan o II _

„Која се реченица спомиње у свакој китицир“ „Бога моли Југовића Мајка.“ „Како се зове песмар“ „Молитва.“ „Зашто се моли Југовића Мајка»“ „За свој народ да не настрада од Турака.“ „Која се лица спомињу у овој песмиг“ „Југовића Мајка.“ „Која јошр“ „Снахе и сотона и свет.“ „Шта је још споменитог“ „Престо, ветар, звезде, кључ.“

„А сада, децо, ко жели са ових цртежа а ко са табле да ми ову песмицуг..... Само у себи, да не би ометали друге.“ Деца предано савлађују текст песмице.... Поједини се јављају. У томе и други утврђују. Кад су готова сва деца (сва никад на часу обраде не науче!) научила, врше се појединачно декламовање, при чему се обраћа пажња дикцији и изражајним попратним гестама.....

„Ви сте сада лепо појединачно декламовали, али ја бих желео да чујем како ви и скупно декламујете. Хоћете ли» Деца радосно прихватају мој предлог. Оба разреда заједнички хорски декламују песму. Врше се мање исправке, И после неколико покушаја деца успело у хору декламују....

„Сада већ добро декламујете ту песму, али би се још нешто могло урадити с њом. Сећате ли се шта је радио Пор. са оном о непослушном Или>“ „Јесте, они су одабрали Илу и жабе Могли би и ми тако да чинимо с овом песмицом... Да учинимо! Да је и тако научимо! То нам се свиђа“ — жагоре деца. Добро, али пре свега морамо да направимо план како ћемо то извести. Ви сте споменули личности у овој песмир“ „Мајка, снахе, сотона, свет.“ „Које се ствари још спомињалир»“ „Псето, кључ, звезде, ветар.“ Кога ћемо за Мајкуг“ „Славку, Славку.“ „Шта мора она да ради>“ „Да клечи, да погне главу, да склопи руке и да се моли.“ „А ко жели да буде сотонар“ Јавља се несташни Алекса. „Шта сотона мора да ради»“ „Да се смешка и да јој пружа кључ.“ „Колико снаха»“ „Девет.“ „Шта ће оне радитир“ „Лежати — спавати.... Молим Надежда воли да спава — она да буде снаха.“ Деца одабиру снахе. „А где да нађемо псетор“ „Да наша столица, само ћемо је мало окитити.“ „Како да набавимо звездег“ „Направићемо две три од хартије.“ „А ветарг“ „Молим, Рајчо зна да звижди као ветар!“ „Добро, а шта ћете ви други да радите»“ „Ми ћемо декламовати песмицу.“ „Де, сад ви то све припремите, па кад буде готово, позовите ме, па ћемо почети.“ Деца намештају престо. О зид вешају часком исечене звезде. Једна група прави велики кључ. Снахе спремају свој лежај. Рајчо покушава „да буде северац“. Хор је у овалу. Пред њим псето, мало даље клечи мала Славка, у углу је сотона са кључем, мало даље свет, снахе леже, Рајчо је на северној страни.

Хор тихо збори: „Ноћ је пуста. (Свака реч се тихо изговара и између речи је прилична станка) У царској дворани мрачан престо тајанствен ко бајка (хор показује рукама импровизирани престо). А док ветар звижди по пољани (мали Рајчо успело имитира ветар: ху — у фију) Бога моли Југовића Мајка (Славка клечи склопљених руку и као права уметница нешто шапуће). Камен ћути и небеса миче (једва чујно изговарање речи, праћено погле-