Учитељ

146

је било с нашим народом после Косовске биткер“ „Мучили га Турци.“ „Како се зове оно место што људи причају да се тамо највише мучир“ „Пакао.“ „Да ли сотона даје Мајци Југовића кључеве од тог пакла. На шта се ту мислирг“ „Не! — на муке од Турака.“ „Како би изгледао цртеж друге китицер“ „Ђаво са роговима, дугачким црвеним језиком и великим зубима, како пружа велики кључ Мајци Југовића.“ Све је тако и нацртано. Разумљиво је да цртежи нису у једном тону и са једнаким распоредом његових елемената. „Коју сте китицу нацрталир“ „Другу!“ „Напишите испод слике римско два. Испод цртежа препишите другу китицу.“

„Која је китица на редуг“ „Трећа!“ „Ајде, да прочитамо!“ (хорски! Давно снахе под умором пале, ветрова се небом гони хајка, звезде трну што су сву ноћ спале Бога моли Југовића Мајка), „Шта се у њој говорир»“ „Снахе су заспале.... Звезде у зору нестају.... Ветрови као хајка вичу.“ „Како то као хајка»“ „Сигурно је било пуно ветрова, па вичу као хајкачи што су викали у недељу по шуми.“ „Да ли би се то могло нацртати»“ „Девет снаха како спавају.... На прозору се виде звезде.... И опет она како се моли“ „Нацртајте и то. Кад свршите, испод цртежа напишите трећу китицу.“

„Е, сада још да видимо и последњу китицу!“ (Деца сложно читају: Сакривена од светине клечи, стид је да се са гомилом вајка, сама, хладна, без суза, без речи Бога моли Југовића Мајка). „Како би се она могла рећи обичним говоромр“ „Сакрила се у

соби сама.. Стиди се да је види свет како тугује.... Сама се моли Богу...“ „Да видим како би то нацртали»“ „Нацртати Мајку Југовића како клечи.... Један велики прозор, и да се кроз њега

види свет који плаче због Косовске битке.“ „Шта ћете да урадите кад свршите цртежр“ „Преписаћемо четврту китицу испод њега.“

Кад су деца свршила рад и са четвртом китицом, загледао сам њихове цртеже, у којима је било ванредно успелих детаља, као н. пр. црно обојени зидови собе — приказ ноћи, неколико поза Мајке Југовића које не треба много посматрати па да се закључи да та жена дубоко жали; цртеж сотоне и несразмера делова тела које су деца нарочито хтела да истакну (зуби, језик, очи и нокти); звезде које се назиру кроз прозор биле су обојене светлом бојом — успео приказ њиховог гашења, плач гомиле је био приказан множином људи и жена који скривају своје лице рукама или се бусају у груди са подигнутим погледом к небу. За дечије цртање се каже да је оно њихов други говор. И доиста је тако: тамо где детету недостаје реч, због уске говорне скале, често ће пута одличну надокнаду дати цртеж. Осим овога дечији цртежи у неку руку служе учитељу и као мерило да ли су деца нешто разумела или нису, јер је неоспорно, да оно што умеју нацртати уједно и схватају и обратно. То би било узгредно објашњење зашто су деца илистровала поједине китице песме „Молитва“. Само пак преписивање имало је у главном своја три разлога: уношење промене, вежбање рукописа и припрема за лакше упамћивање песме.

Учитељ 10