Учитељ

144. алата ата анинининиацивнаннннвнниинииве

Сакривена од светине клечи, стид је да се са гомилом вајка. Сама, хладна, без суза, без речи Бога моли Југовића Мајка. М. Бојић

„Децо, јуче сам нашао једну лепу песму која говори о молитви једне жене која се спомиње у Косовском боју. Да ли би могли погодити која је то жена» Сетите се оне жене која је молила Бога...“ „А, јест, јест: Бога моли Југовића Мајка, да јој Бог да очи соколове“. „Погодили сте. И у овој се песми нешто говори о молитви Мајке Југовића. Ево, у овој књизи је та песма!... А сада да пређемо на наш дневни посао“. Молим, ми би желели да чујемо ту песму“ „Добро, Ши ТУ ће чути ову песму. А прваци, шта они желерг“ „Да састављамо десетицу!“ (рад колачарским папиром — израђују се јединице, двојке, тројке, четворке итд.) „А други>“ „Да довршимо још нешто о пролећу!“ (рад на колективном цртежу у који се уносе све карактеристике пролећа). Два разреда већ заузета раде, Ши ЈУ напето очекује да чује песму. Седам међу децу и полагано им читам песму. „После свршеног читања, окренем таблу на којој је била исписана песма. „Чули сте песму. Сада је пажљиво у себи прочитајте, па после да видим колико ће вас умети лепо да ми је протумачи. И то онако лепо као други разред ону о шуми“. Деца читају песму. „А сада да чујемо о чему се све говори у тој песми“. „О Мајци Југовића... Како се она моли Богу... Спомиње се и сотона... Ветрови дувају... Звезде се гасе... Снахе су уморне и спавају... Она сама моли, јер се стиди да плаче са светом“. То су углавном били дечији одговори, из којих се јасно види да је прво схватање песме успело. Е

„А сада да тумачимо китицу по китицу!“ „Молим, ја!“ „Молим, ја!“ — деца се отимљу. „Лакше, лакше — сви ћемо заједно да гласно прочитамо прву китицу, па онда ко шта упамти.“ (Читамо у хору: Ноћ је пуста. У царској дворани мрачан престо тајанствен ко бајка. А док ветар звижди по пољани, Бога моли Југовића мајка). “Де, да видимо шта се каже у првој китици!|“ „Ноћ је... Царска соба је пуста и престо је празан.... Ветар звижди.... У тој соби моли Бога Југовића мајка“ — тумаче деца прву китицу. „Како би ви то нацртали»“ „Соба... Лепа једна златна столица... Жена клечи и моли“. „Па, хајде да се то нацрта, али само брзо! На горњем делу слике ставите римски број један.“ Деца су нацртала са црним зидовима (ноћ). Жуту окићену _ столицу. Жену у црнини склопљених руку.... „А сада испод слике испишите прву китицу“.

„Да пређемо на другу китицу!“ (опет читање у хору: Камен ћути и небеса муче, а сотона само из прикрајка с осмехом јој пружа пакла кључе Бога моли Југовића Мајка). „Шта би то значило, кад песник напише: „Камен ћути а небеса муче“»“ „Све је мирно — тишина је.“ „Шта је даље у другој китицирг“ „Ђаво сотона даје јој кључеве од пакла.“ „Е, а шта се ту мисли» Шта