Учитељ

ваша 743

схватање. — Колико је старо схватање занемаривало овај први ступањ при обради песме (суштину њеног постанка) толико му ново схватање поклања пуну пажњу. Само успешно обрађен тај део условљава да коначни циљ целокупног рада уроди жељеним плодом. У старим школама су се учили несхватљиви стихови. Главно је било: технички савладати текст. Песме о природи, о догађањима, без изузетка паметовале су се у тескобним учионицама, Мислим да није потребно подвлачити, да је притом неодступно владао систем испитивања „један по један да редом одговара“. Поред напоменутог, што се односи на разлику обраде песме у старијим школама и данашњим, ваља још подвући и ова три захтева: колективан рад деце, хорско декламовање и драматизовање. То би био скелет захтева који се у новој школи стављају обради песмице са нарочитим ослањањем на дечију саморадњу, активност, преживљавање и сопствени дечији напор.

Сама пак обрада песме „Молитва om M. Бојића најречитије и најпластичније ће показати покушај остварења захтева нове школе с односом на обраду песме с децом.

=

Било је то непосредно иза обраде Косовске битке. Разумљиво је да су радови за децом део упознавања наше Косовске трагедије највећим делом били ослоњени на болне и сузне десетерце о патничком кнезу, надчовечанском подвигу витеза Милоша, дирљивој шетњи Косовке Девојке, ганутљивој смрти Мајке Југовића, која је својом изјавом „остали су птићи Југовићи... наше племе изгинути неће“ дала визионарски наслућај борби за слободу. Деца су с"ободно изабирала народне песме, тражила стихове о Косовској трагедији. Свако је дете учествовало у том изграђивању доиста различне и успеле реконструкције једног од најдирљивијих момената наше прошлости. Читали су, декламовали, цртали. Неких десетак дана деца су била прави заробљеници Косовске трагедије. У том међувремену наишао сам и на дирљиву Бојићеву песму, коју ћу одмах изнети, ради што боље прегледности и што јаснијег самог поступка, који ће уследити.

Молишва

Ноћ је пуста у царској дворани мрачан престо, тајанствен ко бајка. А док ветар звижди по пољани, Бога моли Југовића Мајка.

Камен ћути а небеса муче. а сотона само из прикрајка с осмехом јој пружа пакла кључе, Бога моли Југовића Мајка.

Давно снахе под умором пале, ветрова се небом гони хајка, звезде трну што су сву ноћ сјале. Бога моли Југовића Мајка.