Учитељ

196

imađe svoju poznatu opće pedagošku svrhu i tendenciju kao i specijalni didaktičko-metodski ciij i vrijednost. Isključive krajnosti redovno su uvijek štetne. No gdje je moguće i što je više moguće treba da gajimo samostalnost i slobodu stvaranja, aktivnost i samoradnju ne samo djece osnovnih već i učenika svih vrsta i kategorija, a napose i u prvom redu učiteljskih škola. Tu možda i leži svoje vrsti netačno mišljenje, ili bolje ne mišljenje već ustaljena praksa, da principe radne škole treba prije svega primjenjivati a osnovnim školama, a na daljim višim stupnjevima kako bilo i kao da je to manje potrebno. U praksi je to zaista tako barem jednim svojim dijelom.

Označenim i sličnim postupcima pokušavamo da uč. kandidati i u ovim, na oko sitnim, slučajevima prije svega sami uviđe važnost vlastitoga rada i potpebu samostalnoga, slobodnog stvaranja, zamašitost temeljnih principa aktivne škole, da bi kasnije, i subjektivno osjelivši njihovu snagu, privlačivost i značenje, udešavali svoj rad u smjeru novih reformnih nastojanja. „Ljubav ljubavlju rađa.“ Na ovaj način postignuta sloboda i samostalnost, spontanost, u radu, aktivnost, produktivnost, samoradnja kao osnovni pr.ncipi nove škole, rodiće lim istim plodovima, što će se onda u budućem učiteljskom radu moći pravilno primjenjivati.

Библиографија а) Општа педагогика и историја школа

Д-р. Вој. Р. Младеновић: Општа педагогика, Београд 1936, 80, стр. XIX + 776, nena 120 дин. Издавач Геца Кон А.Д. — При закључку листа добили смо на приказ ово по спољашности велико и по техничкој опреми лепо обрађено дело, па се надамо да о њему опширније проговоримо у некој од наредних свезака Учитеља. Садржај је следећи: Предговор. Увод (Педагогика као наука. Погодбе за васпитање или васпитни чиниоци. Могућност и границе васпитања) Основно сазнање о васпитању и васпитна организација (Васпитање, образовање и настава. Развитак душевног живота уопште. Суштина васпитања. Васпитни циљ. Остваривање васпитног циља. Проблем васпитне методе. Васпитаник. Васпитач. Психолошко сазнање и његов однос према педагогици с погледом на методу. Општи педагошки принципи. Васпитање и телесни развитак). Васпитање воље (Разне теорије о вољи. Модерно схватање један поглед на блиску прошлост. Средства. Уређење школске заједнице. Навикавање на рад. Најподеснија места за рад с погледом на образовање воље). Васпитање осећања (Осећања према душевном животу уопште. Врсте осећања. Главне одлике емоционалног живота. Могућност и задатак васпитног утицања на осећање. Сузбијање неподесних осећања. Развијање подесних осећања). Развијање ума или наука о настави. (Улога умне активности у душевном животу уопште, Мишљење, његово порекло, суштина и развитак. Мишљење и учење. Појам наставе. Задатак наставе. Наука о настави, њена област и подела. Улога наставног градива. Наставни план и програм. Подела и распоред наставног градива. Разред и наставни рад. О наставној методи. Методске јединице старе и облици рада нове школе. Психиолошка подлога за успешну наставу. О наставним облицима). Додатак: Педагошки правци и покрети. Напомене. Регистар имена и садржаја.

Опо Кише: „Ти и твоје дете“ и „Опхођење са децом“. Издање библиотеке „Будућност“ — Београд. Свеска 55 и 56, стр. 36 и 40, цена 4 дин. комад. — Ове две најновије свеске садрже мисли о детету као централној личности васпитног пословања породице, школе и друштва.