Учитељ

277

панзиннкеглинетиљитналилаг ививвинеиинвлаивече таи живе пакете лечи линк

manje mjesec dana... Šilo: A što ćemo to učiti? Govori! Svi: Da čujemo, govori! Pero: Rvo slušajte! Mi se, recimo, sada veremo kroz grmlje.. Najedanput (vrisne), jao!!! To je, Kkažimo, vrisnuo naš Divljak. Ubola ga je zmija za nogu. Radite odmah! Spasavajte svoga druga! Medo (viknu): Lesmi, Divljače! Ja imadem zdrave zube i usta. pa ću isisati otrov iz rane.. (Divljak se baci na zemlju.) šilo: (Skida košulju i dere je.) Ja, evo imadem povoj, i najprije ću mu čvrsto svezati nogu глад rane, da se Otrov ne širi dalje po tijelu.. (Radi.) Vinca: Eno u peći gori vatra. Ražariću Željezni žarač i ispeći ću mu ranu.. Divljak (skoči): Hvala lijepo, već sam zdrav! Pero: Budite pametni! Ja se ne igram. Ja to mislim sasvim ogbiljno. Evo, slušajte drugo ршапје: Jedam od vas utaplja se u rijeci pred mlinom. Šta ćete vi Ostali na obali raditi? Šilo: Baciću mu slamku da se utopljenik za nju hvata.. Svi (se smiju): Ahahaha!! Vinca: Utopljenik se i slamke hvata! Pero: Neću tako! Budite ozbiljniji! Kakva slamka!... Mi moramo plivati do njega i spasiti ga... Ili ćemo do njega doveslati čamcem.... Medo: Da, vrlo dobro bi to bilo. Ali mi svi ne znamo plivati, a, niti veslati.. Šilo: Naučićemo sve to u mlanu ovdje... Divljak: Dajte sada meni, da vam stavim jedno pitanje! Svi: Da čujemo! Divljak: Mi smo u mlinu, zar ne? Svi: Da, pa?... Divljak: Najljepše se poslije napornog: posla odmaramo u hladu pod orahom, (tajanstvenim glasom) kad najednom: huuuuu...... huji rakom grozna sedmoglava aždaja i hoće da nas proguta... Što ćemo onda raditi? Medo (kroz smijeh): Ništa lakše od toga! Pa tu je naš Šilo! Om će ga probosti do repa i svršema stvar.. Svi (se smiju): Аћаhahaha!! Pero (kroz smijeh): Tako je! Kakvo mudro pitanje, takav i odgovor! Divljak drobi svašta kao malo dijete! Sad radije čujte ovaj istiniti slučaj!... Svi: Da čujemo! Pero: Najljepše se odmaramo u hladu pod orahom, kad, najednom. čuje se а daljine: TTTTTT............ Šilo (prigušeno): Zar ide neprijateljski avion?! Medo: Nosi li požarne bombe?! Divljak: Nosi li bombe sa suznim i otnovnim plinom?! Vinca? Zar da nas ubije? Pero: Avion је doletjeo! Iznad oraha je... (U taj čas isa kulisa prasak.) Svi (vrisnuše): Ah!!!! (U paničnom strahu padoše па род 1 skrivaju se pod stari stol. koji je jedini predmet u sobi za. sakriti se. Pero zajedno s njima.) Divljak (pod stolom): Jedan, dva, tri, četiri, pet... Vinca (pod stolom): Ajnc, cvaj, draj, fire, finfe, sek... Medo (diže glavu): Pa vi počeli brojiti na svim evropskim jezicima, a bomba nije uopće na nas bačena!.. Pero (se digme): Kakva bomba! Ustanite dečki! To nije bio avion! Vani је grom pukmuo. Sprema, se oluja... Šilo? Svi smo blijedi kao da smo od mrtvih изјави... Divljak: Ako traje još ta nova škola, ko je učitelj? Šilo: Naravno, naš vođa, Pero! Divljak (digmu dva prsta u zrak): Molim, van! Pero (se čudi): Ma, kuda van?! Divljak: Kuda? Kuda?! Pa valjda znadeš kuda! Na.... svježi vazduh! Tu je tako da se zagušiš! Vinca: Molim van! Medo: Molim van! šilo: Molim i ja van! Pero (se smije): Ta idite! Što čekate! (Odlaze svi osim Pere. Pero prama publici): Pobježe moja družba junačka! Voda njen, Pero Kvržica, ipak ostaje! (Udara se u prsa.) Priznajem, nije ni meni lako. Srce mi od straha kao da se otkinulo (pipa se po grudima), pa bježi nekuda, ali ja ipak ostajem ovdje! Da im pokažem da nikakav posao ne ide bez muke. Vratiće se oni k meni, a onda, ćemo pljumumti u šake, zasukaćemo rukave i stvorićemo od ovog zapuštenog mlina, divno ljetovalište! Pozvaćemo i strance ovamo na ljetovanje! Konkuriraćemo Bledskom jezeru!!! (Zastor.) (Nastaviće se)

Библиографија

а) ФИЛОЗОФИЈА, ПСИХОЛОГИЈА, СОЦИОЛОГИЈА

Д-р Владимир Дворниковић: Борба идеја. Издање Геце Кона а. д. Беотрад: стр. 328. — Књизи Борба идеја зарадоваће се сваки васпитач народне омладтне. Писац ће у овом свом кашиталном делу, говорити 0 приликама у којима се налазе данас Јутословени и после исцрпне анализе прошлости, долази до закључака да смо ми још увек у стадијуму равних племенско-регионалних културних типова. Али, он није песимиста. Дворниковић нам је објаснио како ови вековни хетеротени утицаји разних цивилизација ипак нису успели да нам униште индивидуалност, јер су сви они само производ историских постулата,