Учитељ

283

ден тнеслстниинивиинннвивининионинаинемвишсвиниинелана не тнимтете

У облике школског творачког рада по писцу долази: екскурвија, лабораторнл рад, цртање моделовање, онда самообразовање као рад, драмативација, школске вадруте и др. Њихов значај укратко описује.

У најкраћим потезима дати су педатошки портрети првих плонера активне наставе (Монтења, Коменскот, Русоа, Песталоција. Ј. Фихтва и Фребела), а за овим се говори о савременицима: Р. Сајделу, А. Феријеру. 0. Декролију, Џ. Дују, Кершенштајнеру и М. Монтесори.

Д. Правдолобовљ: Цблостно' обучениг, Софна 1936, 80, стр. 184, цена ао лева. Сопствено издање. — Убрзо после појаве прве књите „Активна и творачка настава“, појављује се као њен други део горњи спис 0 укупној настави, који добија препоруку Минист. просвете. Ми жалимо што имамо јако ограничен простор за прикав књига, те доносимо приказ у најкраћим потевима, без дубљег упуштања у интерпретацију изложенот градива. У овом спису излаже се последња фаза радне школе. образовни процес у радној школи (тде је дата критика формалних степена), комплексна настава, корелација (у почетном читању, историји, природопису), о методу пројеката и радна школа п наша стварност. Овај спис је интересантно састављен да заслужује пажњу п југословенских читалаца.

Димитђрђ Грљнчаровљ: Модерно предметно учение (кљ [и Потд.) Сафпа 1986, 80, стр. 160, цена 50 лева. Киптоизлателство Д. Грљнчаровђ и Синљ. __ Ветеран учитељски, педагошки писац и сада књижар издавач Д. Гричаров је већ донекле познат нашим читаоцима по једном приказу у ранијој тодини Учитеља, Још 1896 т. књижара Хр. Данов издала му је први спис „Пробни узроци за пљрво отдђление“. Од тада је минуло четрдесет година. За то време Грнчаров је нашисао 40 књита, превео 10, издао 19 и сам са другим писцима саставио 15 уџбеника пи наставних средстава. Осим тога написао је преко 500 чланака и одржао шреко 700 разних предавања. Поводом своје четрдесетотодишњице социјално-педатошког рада, он даје бутарским учитељима ово дело и практично дело „Лворачка настава из рачуна за [и Пр., чији приказ за овим следује. Зато ни ми од своје стране учествујемо у мислима у овом јубилеју брата Грничарова и желимо му, да дочеха крепак и шездесетотодишњи књижевни п издавачки јубилеј.

У основи списа „Модерна стварна настава“ налазе се филозофеко-педатошке пдеје Ј. Кинела и Ар. Либерта (сада хон. професора у Београду), а као потка служи државни програм за Ги Пор. који уводи укупну наставу као крајњи циљ наставе 1 и Мор. оси. школе у Бугарској. Зато се овај спис радикално разликује од његовог списа „Методике стварне наставе“ који је штампан 1922 тод. Грнчаров одлучно стоји на гледишту да бугарски учитељ мора теориеки добро да заснује своје потледе на стварну наставу, па онда ову наставу практично да спроводи. Противник је шаблонизације и мисли да разноликост побуђује шнтересовање код ученика и ствара живот у настави. Како писад стоји на динамично-активном схватању човечје душе, то и настава треба да има активно-творачки карактер. У практичном делу дато је 35 „угледних предавања“ од разних практичара, која се не смеју „махинално да копирају“. Дело заслужује пуну пажњу наставника [1 и П разреда.

У другом спису „Творческо обучениг по сметане“ (Софија 1986, 8", стр. 224. цена 60 лева), колега Грнчаров, после дугог теориског и практичног изучавања питања у европаким школама и у Бугарској дао је овај теориски и практични упут у наставу рачуна у Ги Пор. оси. школе. Оп се и ту држи принцштпа да у свету не постоји теорија бев праксе и пракса која не почива на некој теорији. 'То нарочито вреди за математику, где је теорија веома важна за праксу. То је оно што је нагнало нашега писца када се попео на врх планине Родопе да узвикне: „Буди творачка личност и савршен, као што је савршен твој Отад“.

Зато писац у практичном делу и није хтео да излаже само своју личну праксу, већ је у 91 скици — конспекту за предавање дао практичне погледе мнотих бутарских и страних методичара-практичара. У практичном делу има ствари од нашег Симе Јеврића и Станка Првановића. „Творачку наставу препоручујемо југословенским наставницима.

М. Р. М.