Учитељ

РУЈ ааиннннниннианининииассевисссе

'1) Психотехнички и на испитивање звања управљени радни круг

1) Испрва биле су претежно теоретске потребе које су 1926 одн. 1929 год. довеле до оснивања већ пре споменуте „Психомешријске секције“ Централног хигијенског завода у Београду и до исихошехничких радних метода које се тамо примењују. Најпре су били у првоме плану проблеми испитивања интелегенције и даровитости уопште, чије је испитивање требало бити предузето на најширим народним слојевима ради сазнања важних за етнологију, духовну хигијену и научну организацију рада. Тако се првих година уопште нису предузимала испитивања која би се могла свести на практично саветовање при избору позива, а и доцније чињено је то само изузетно и то углавном код деце која: су требала да буду упућена у помоћна оделења. Радило се са тестовима Бине — Симоновим и Томпсоновим а доције су примењивани и други тестови: највише модификације Вошгдопа, Вегпзјета и Мипзјегђегоа, а доцније Вие! — Тегтапоуа ревизија, Мопћштђепапдазк: тестови, па тестови Олезе-а, Зјегпа 1 БоПоНа као. и серије састављене у самој секцији на чијем се употпуњавању и усавршавању непрестано марљиво радило, Већ 1930 год. били су “— поред сељака — претежно ђаци средњих школа и других васпитних завода па и студенти универзитета који су били психотехнички испитивани.“ Одржавана је била и жива веза те сарадња са „Криминолошким институтом“ београдског правног факултета о којем ће још бити говора. У средишту целокупне делатности ове секције, којој претстоји проширење у један самосталан „Психометријски институт“, стоји од њеног оснивања до данас већ споменути заслужни руски професор Максим АгаповУ

2) Рад на саветовању при избору звања и научно шспилиивање звања везани су у ствари за друга два психотехничка завода. Средином 1931 год. била је закључком Коморе за трговину, обрт и индустрију у Загребу, а у циљу извођења резолуције донете на интернационалном конгресу за техничку наставу у Лијежу, и на друге даље потстреке основана у Загребу „Станица за савјешовање при избору звања“ која одонда ради стално, без прекида, проширујући непрестано своје поље рада и добијајући стално на значењу. Насупрот томе могао је „Психотехнички завод општине града Београда“, који је прорадио крајем 1931 године, да продужи својим радом само до почетка 1933 год., иако: му је почетни рад био најсолидније фундиран и успешан.

Загребачку станицу за саветовање при избору звања води. Ог, тед. е! рћ. Аурељ Форенбахер који сам обавља лекарску страну саветовања, а ради и као саветник са гледишта привредног просперитета, док је психолошка страна у рукама стручњака-психолога (с педагошким образовањем) Др. Злашка Преграда (апсол-

27 Упореди цит. зборник „Утицај социјалне беде — — — —“. И понешто. друго било је публиковано; детаљније се може видети из годишњих извештаја у часопису „Социјално-медицински преглед“, Београд, 1930—1983.

28 Упореди такође његову публикацију секцијског рада „Дневни ритам душевног живота“, (Београд, 1930).