Учитељ

властите пионире. Један од првих апостола скаутизма код нас био је проф. Матеј Мудринић (Загреб) који је умео свесно и намерно да са скаутском идејом епоји свој педагошки условљен педолошки интерес и у томе правцу нешто јеи забележио,“ док се као данашњи идеолози могу да узму Божидар Зечевић, Максим Агаћов и др. Стеван Иванић, вођа ђачког скаутског савеза, који броји око 15.000 чланова, а поред кога постоји и један савез („Хрватски скаути“) чији се чланови регрутују из грађанских слојева (шегрти). Много тога што је иначе од педолошког значаја може да се види из органа и збирки публикација:“ што их издају како прво споменути ђачки скаутски савез тако и агилни Подмладак друштва Црвеног крста, који такође много доприноси модернизовању нашег школског рада и живота као и ширењу педолошких знања међу учитељством и ђачким родитељима.

Тиме би био завршен наш синтетички преглед педолошких стремљења и испитивања“у Југославији. То је први покушај своје врсте“ (кратак преглед педолошке српскохрватске литературе у споменутом преводу Тумлирцовог делца од пок. проф. Шевића сасвим је недовољан а полази и са једног много ужег гледишта) и нека буде схваћен онако, како би и његов аутор хтео да се схвати. Као што смо споменули већ у уводу, не ради се при приказивању савременог стања педолошке литературе у Југославији толико о томе да се покажу оригиналан рад и позитивне научне вредности — којих свакако има и које су зацело од важности нарочито за упоредан студиј — колико о томе да се методички укаже на живо и обухватно интересовање, на околност да се настоји одржати корак са садашњицом, на добро расположење за сарадњу с иностранством, што се све може у нашој земљи да нађе и на томе љупком научном подручју — дакле, напослетку и на — нашу добру вољу.

# „Rukovođ za hrvatske đačke izletne družbe (Scout-družbe) (Zgb. 1914). i dr.“

8 „Гласник Подмлатка друштва БЦрв. крста“, Београд; „Скаутски Гласник““ Београд; „Библиотека Скаутског Гласника“, Београд; „Библиотека Подмлатка друштва Црв, крста“, Београд, Загреб и др.

% Напомена преводиоца: Нека се упореди најновији рад проф. Салиха Љубунчића „Редогооа“ (КИНЕСКЕ О5уГЕ па pedološku književnost jugoslavensku od oslobođenja do danas) koja je изашао у часопису „Savremena škola“ (3arpe6, rom. X-1936, cBecka 1-1). Овај рад који је по своме публиковању новијег датума од чланка г. Др. Матичевића може да га корисно надопуни, али само уколико се ради о раздобљу од 1919—1985 године. — Информативног је карактера чланак Алберта Жерјава „Мекај безед о чтодеп5т редарозке Кпјрот“ („Грађанска школа“ Веоград, октобар 1986 год.). Тај чланак је такође временски ограничен, углавном на деценију 1925—1935, и утолико може корисно да надопуни рад Д-ра Матичевића, иако је (као и чланак Љубунчићев) писан са много ужег гледишта него ова расправа.