Учитељ

а 797

су они за нас! Кад смо ударија Д., три пут се је обрнуја! Па никад несу они гађали! Све ми шукамо, а они све у калеј“ (У; 15). Код тог дечака испољава се тежња за самоистицањем. Прича живо и весело; хвали успех своје групе, али воли и себе да истакне.

Услед дугог заједничког живљења многи су дечаци постали пријатељи и то остају и када одрасту. „Некако сам навикаја с њега, па се не мог' одвојим никако. Један дан се не видимо, ја си све мислим на њега: куде ли је саг, викам. Нешто саг да се створи куде мене, не знам шта би' работија од радос'. Очи ми, млого живим с њега! Еве, ја с нашега Чеду не живим такој, ако ми је брат, колко што живим с њега!“ (М;14), Младић од 18 година, при поласку у подофицирску школу, каже своме другу: „Како ли ћу ја, бре, Бошко, тамо без тебер Навикаја сам, па куде један иде, иде и други. А саг, куј зна кад ће се више видимо! Али ћу се навикнем, за две три недеље ћу се навикнем ,, “

Многи пате од осећања мање вредности, па се због тога не друже с богатијима од себе, или с онима који су лепо обучени. Ова инфериорност њихова се нарочито потенцира ако имају какву телесну ману. Шести младић (22 г.) изјављује у разговору: „Слушај, бре, Божо: не мож' ти да изађеш у једно отмено друштво, кад Се ниси лепо обукао! Право да си говоримо, тој ти је најпрече. Како ћеш ти саг да идеш с онија другари кад они сви машне,

тој такој; знам ја све како треба, само се за саг нема, па ћу трпим“,

Код других спољашња углађеност игра још већу улогу. Један полаже толико на спољашност, да „губи вољу на живот кад није онако како треба,“ С болом се сећа прошлог живота када је био у заједници и "живео како је 'тео“, „Ја сам био некад бомба! Све ново на мене, чисто па опеглано, па куд ти нисам био. А сад од како се одели', нити одело, ни ништа, (Сасвим се напушти, па нити излазим негде с другови, ни да пођем на неки сабор! Нигде! Срамота ме, бре! Ово немање све ми кочи,

Од материјалних околности зависи које ће другове имати један младић. Ови младићи се не друже са онима који су богатији од њих. Осећајући мању вредност, избегавају ситуацију у којима би им неко пребацио што и они нису лепо обучени.

Постоји тип младића који воле да се друже само са онима које могу да Воде, па онда праве вицеве „на Њихов рачун“. Тиме ови „подижу своју вредност“. Седми младић (21 г.) прича о једном своме другу: „Ћути, бре, сирома', па ни реч, Онеј девојке се исКидаше од смеј! Један ред се, жена наљути. Осети да га завиглавам, па му неје баш правој“ Он хоће да се пред девојкама покаже као „ђаволан“ и да више вреди. Тако се понаша према онима који су „подношљиви“ и с којима „има шалу“. Радо се дружи с „бољима“, да би другима показао своју вредност. Наро-