Учитељ

188 __________________ о —-——=_=и

придржавају начина испитивања и начина рада природних наука. Његов првобитно природњачко-технички став према васпитању сада се проширује на такав начин, да почиње да обухвата сва добра образовања као целину. Радна школа преображава се за њега у школу, у којој се самосталним радом стичу ова добра образовања, а пут к њима прописан је у појединостима духовном структуром свакога од ових добара. Првобитни идеал ручног и практичног рада потиснут је у страну. Остаје само формални принцип самосталног духовног рада. Уз то, признаје се и даље аутономија младости, одн. њен самосталан закон и њена самостална вредност: он се признаје као основна мера за став омладине према раду, као и раније. У вези са тим признаје се и потреба моралних особина као што су иницијатива и храброст. Остаје, природно, као битан и захтев активности и продуктивности, као што остаје као битан и захтев да се свако сазнање мора да извојује у раду и у свести о заједници, а овакав је развој пак могућ на путу учествовања у заједничким задацима.

За дубље схватање мисли радне школе од значаја је оштра, препирка између Кершенштајнера и Хуга Гаудига (:860—1923) директора Женске учитељске школе у Лајпцигу, на 1 конгресу за испитивање и образовање омладине у Дрездену 1911. Гаудиг је насупрот Кершенштајнеровој радној школи, тада једнострано управљеној на очигледност, на ручни рад и на објекте природних наука, бранио радну школу као „слободан духовни школски рад“, који процесу рада у школи будућности даје форму стварања у слободној активности. Насупрот Кершенштајнеровом васпитању употребљивог грађанина Гаудиг пак истиче идеал духовне личности, која се не образложава само државом и заједницом. Гаудиг је мање од Кершенштајнера огорчен на „књишку школу“ учења. Њега много више гневи, „Бећгегасћије“, „школа учитељева“, школа у којој влада учитељ. Таква школа не допушта принципу уче ничке саморадње да се појави у светлости своје праве снаге, а у ученику је основно мерило за организовање свега рада на образовању. Саморадња је, према Гаудиговом нахођењу, битна ознака радне школе. „Саморадњом се претвара школа у радну школу, тј. у школу, у којој је самостална активност ученикова битна форма активности, која господари карактером школе“. Принцип саморадње господари целим течајем школе од првог до последњег дана. Он прожима све предмете, духовне науке и природне науке као и техничке предмете. Исто тако он господари свима формама рада, радом на очигледном објекту, радом на тексту, развојним поступком и свим излагањем“. Гаудиг је стога настојао да пронађе и утврди унутрашње мотиве рада. Он је увидео да задатак није тако прост и да се ученик мора да упозна с извесном техником рада. У духу Песталоција и Хербарта он даје методу духовног освајања образовања, коју заснива на анализи процеса рада и на његовим ступњевима. Његов ученик и сарадник Ошо Шајбнер наставио је овај рад консеквентно у истом ведром и живом, заиста правом педагошком духу.