Учитељ

190. ___ |

груб рад ослободи своје усамљености и опрости понижавајуће везе са непризнатим човеком, да се, затим, призна као општа обавезна форма живота човекова, на којој се заснива срећа и бол друштва. Све са циљем да се оплемени и подигне мали човек. Нов идеал људског достојанства хоће да овде грубом раду одоздо одузме његова нечовечанска обележја. Радна школа треба да васпита дете за ово социјално дело. Оно треба да научи да поштује себе у осећању да продукује вредности за друштво. Колективан рад појављује се тада као највиши смисао људског живота. Истовремено се на овај начин укида и „неприродно растављање теорије и праксе“, које се заснива на томе, што један део човечанства својим мучним радом ствара другом његовом делу доколицу“ за духовни живот. Прави је пак циљ „да се рад мења“ или, како се Маркс изражава, „апсолутна диспанибилност човекова за променљиве захтеве рада, замена делимичне индивидуе, голог носиоца друштвене детаљне функције тотално развијеном индивидуом, за коју су разне друштвене функције начини занимања, који се узајамно одмењују“. Хоће се дакле цео човек место једног дела човека. Хоће се да сваки човек зарађује, али да у исто време има и свој слободан позив и своје слободно време.

Школском животу оваква разлагања дају сасвим одређен карактер. Из њих излази, да радна настава не сме да се схвати као специјални предмет, него као подлога целог школског рада. Нарочит значај пак добија општа елементарна настава телесног рада за све. Она се претвара у неку врсту азбуке људске технике. У њој се омладини дају најважнији елементи рада, у њој се омладина упознаје с употребом најнужнијих справа за рад и у њој се она уводи у процес продукције, који чини да сваки појединац разуме заједничко дејствовање свих делимичних послова у целинии свој положај у техничкој машинерији друштва.

У 1885 Роберт Зајдел је покушао у својој књизи „Радна настава, педагошка и социјална нужност“ да овај социјалистички идеал образложи уз помоћ педагошке теорије. Његов је и захтев да радна настава као ствар државе треба да буде обавезна за све. До свршетка светског рата велики реферат Ханјриха Шулца, израђен у заједници са Кларом Цешкин за партијску скупштину у Манхајму 1906 под насловом „Народно васпитање и социјална демократија“, претстављао је озваничени школски програм партије.

3. Сједињавање грађанске и социјалистичке радне школе у један покрет ;

На Кершенштајнерово предавање 1908 у Цириху одговорио је Зајдел исте године једном критиком. При свем саглашавању, он истиче супротности: други став према социјалном преокрету, значају технике за културу и односу будуће школе према друштву и будућој држави, у којој рад није више приватна ствар него. је ствар заједнице. И Шулц још 1919 тврди да се „појам радне школе, који је последњих десет година играо важну улогу у покрету педагошке реформе, никако не сме да изједначи са социјалистичким појмом радног васпитања“. Стварно пак обадва извора