Учитељ

492

вежбаоници унивезитета у Чикагу, коју је основао Џон Дјунп 1897 — неочекивано испитана у својој практичној вредности пре него у Немачкој. Пракса је нешто ублажила смелост овог највећег савременог америчког педагога и филозофа. Ипак, он је остао при уверењу да је за дете свака чињеница „јероглаф“, ако се не веже за рад, дакле за његове доживљаје, за његову вољу и осећање. Око сто хиљада школских вртова, које је ова земља подигла уз школе на основу специјалних закона почевши од 1862, "преобразили су америчку пољопривреду, и она је данас на већој висини од европске. Занатска школа Хенрија Форда у Детроиту организована је у најужој вези са стварним радом у фабрици, али је притом сва у америчкој активности самосталне индивидуе. Истога је духа комунистичка индустријска школа Руса Блонског, а теорија совјетске педагогике развија се у супротности према занатлијској школи Кершенштајнеровој. Италијанка Марија Моншесори везује на карактеристичан начин позитивизам природних наука са апенинским католицизмом, и притом погрешно суди о слободној духовности дечјој. Она ће ипак потстакнути Американку Хелен Паркхерст, да развије и организује свој лабораторијски план у Делтону, који даје ђацима потпуну слободу и самосталност, разреде замењује лабораторијама, укида распоред часова, допушта ученику слободан избор предмета и просторија за · рад, али му зато поставља одређене конкретне задатке, које је ученик дужан да реши на основу контрактуалне обавезе: карактеристична либералистичка варијанта једне исте мисли. |

У свим овим теоријама, које су после утицале и једна на другу, често у неразмрсивој збрци — а међу којима треба још нарочито истакнути и теорије недавно преминулог Белгијанца „Декролија пи Швајцарца Феријера — рад није само педагошко средство него је и самостална сврха, као што неосиорно и у животу он није само средство за стицање других добара него је и сам добро и израз своје више структуре. Сав озбиљан живот човеков има форму везаности за сврху. У томе пак није ропство човеково, него је у томе управо његова снага.

5. Радна школа у Србији

Покрет радне школе одјекнуо је врло неједнако у разним југословенским покрајинама. На најплодније тле пао је ону Србији. Она је за овај покрет пре свега била духовно најприпремљенија. Социјалистички покрет Светозара Марковића и радикални сељачко-грађански демократски покрет, који је поникао под утицајем Марковићевим, створили су све претходне погодбе. Захваљујући енергији ова два покрета, мнсге тачке покрета за радну школу социјално-демократског карактера ушле су, као нешто што се по себи разуме, у просветно законодавство Србије, и ту, у овој малој словенској земљи, постале педагошка стварност много пре него што су их увеле у живот земље, у којима се покрет родио. Идеја социјалистичке радне школе: „Један народ, једна школа, (тзв. „Етпћенззсћије“) остварена је, у главним поте-