Учитељ

виа ин 227

Окружне команде не могу отворити ни једну основну школу без одобрења Гувернмана. Ако је која школа раније отворена, и ако не одговара постављеним условима, треба је реорганизовати.

У школу примати прво мушку па женску децу. Ако у неком месту има много деце за школу, држати полудневну наставу, те да би се свој деци омогућило похађање школе. Девојчице преко недеље морају имати три пута по подне женски ручни рад.

Школске уџбенике и остале књиге одобраваће Гувернман, и то у првом реду босанске уџбенике. Све српске читанке, историје, географије и географске карте којима је вршена велика српска пропаганда треба одузети из приватне употребе и уништити. У општинама где има већи број деце без родитеља и сиромашне од 4—12 година осниваће се уз основне школе азили о трошку дотичне општине под војном управом а по претходном одобрењу Гувернмана.

" У окрузима: митровичком, новопазарском и пријепољском, поред предњих Упустава, пошто у овим окрузима има Срба, Турака и Арнаута, дата су окружним командама и следећа упуства: да се, при отварању школа у селима, мора водити рачуна о народности, вери и језику. При решавању питања о отварању школа треба бити обазрив и правичан, и школска питања решавати у духу и тежњама Аустроугарске. У српским крајевима биће наставни језик српски, у претежно арнаутским крајевима биће наставни језик арнаутски, а У турским крајевима биће наставни језик којим народ говори. У крајевима где су народности измешане биће наставни језик већине, а језик мањине учиће се у школи као обавезан предмет. Верске односе треба добро проштудирати, јер је свако верско решење од великог политичког значаја.

Окружном команданту у Митровици, пре но што би се приступило отварању школа у округу, наређено је од стране Гувернмана у Београду да поднесе извештај у следећем :

Да именује места у којима треба подићи школе;

Да 'поднесе предлог који наставни језик у којој школи треба да буде;

Да поднесе предлоге: о религијској настави, о постављању учитеља и о школским књигама;

Да достави број деце мушке и женске стигле за школу, и

Да приложи карте или скице из којих ће се видети: подела земљишта по народности и религији, и приближан број становника. Мако је у напред поменутим прописима и Упутствима изриком речено да се србијански учитељи не смеју постављати за учитеље основних школа у окупираном делу Србије, ипак је било случајева, у недостатку аустроугарских учитеља, да је постављен за учитеља и по неки србијански учитељ, а у првом реду учитељице. Оскудица у учитељима натерала је Гувернман у Београду да под 1 новембром 1917 године донесе одлуку да се и србијански учитељи и учитељице могу постављати за учитеље, односно учитељице у основним школама. По овом наређењу у једном