Учитељ

а зграда за толики број деце није било. Зато је отварање школа у Београду и ишло спорије. Прва основна школа у Београду са 7 одељења и 6 учионица свечано је отворена 10 фебруара 1916 године у старој згради Трговачке академије у ондашњој Битољској а данашњој Жоржа Клемансоа удици у присуству гувернера Србије. У школу је долазило преко 360 ученика и ученица пре и по подне. Женска су деца била одвојена од мушке. Друга школа у Београду отворена је 28 фебруара исте године у згради основне школе на Дунаву у Душановој улици са 19 одељења и 12 учионица, због чега се настава могла држати и пре и после подне у разедима и одељењима. Поред наведених школа у Београду су отворене још и школе: на Смедеревском ђерму са 6 одељења и 4 учионице, у Краљице Наталије улици у старој згради женске учитељске школе са 13 одељења и 7 учионица, и у згради основне школе на Савинцу у ондашњој Макензијевој а данас Цара Николе П улици са 15 одељења и 10 учионица. У прво време постављани су за наставнике основних школа у Београду и учитељи и учитељице, али су доцније скоро сви учитељи премештени у унутрашњост а на њихова места постављене су учитељице. Ово је учињено, свакако, из војничких и државних разлога, јер су учитељи као војници били потребнији у унутрашњости но у Београду, где је била главна војна управа.

Поред напред наведених основних школа у Београду је у фебруару 1917 године отворено и дечије забавиште, а у марту исте године отворена је и немачка (лутеранска) основна школа за децу Немаца који нису аустроугарски поданици. Ова је школа била отворена у згради Лутеранске основне школе у Јакшићевој улици. Поред школа у Београду отворена је 26 фебруара 1916: године школа на Бањици, а тако исто отворен је у Топчидеру азил у коме је било забавиште и петоразредна основна школа. У азилу је било око 260 деце, у основној школи овог азила, поред осталих предмета, учио се немачки и мађарски језик. Азил је био са интернатом, у коме су деца добијала све бесплатно. Интернат је издржавала Београдска општина а окупаторска власт помагала је интернат из фонда у који су се убирале разне казне. На крају школске године приређивала се изложба ученичких Ручних радова и цртежа. Интернат и школа били су смештени у згради и канцеларијама Казненог завода. Азилу је био придодат и један део топчидерске економије коју су обрађивали наши људи.

За подизање основних школа по окрузима имамо врло мало података, јер је из доба окупације Србије остао врло мали број извештаја школских надзорника, из којих би се могло видети стање основних школа по окрузима, те за отварање школа по окрузима имамо само следеће податке :

У Београдском округу у фебруару и марту 1916 године било је отворено 11 школа и то: у Гроцки, Умци, Степојевцу, Лазаревцу, Сопоту, Ђуринцима, Поповићу, Парцанима, Стојнику, Венчанима и Младеновцу. У првих девет школа било је 545 мушке 316 женске деце. За Ваљевски округ немамо сигурних података