Учитељ
232
и иаиаиниоизпиеисвиии- аи нисиниииииии
округу постојале школе: у Ужицу, Бајиној Башти, Косјерићу, Ариљу, Чајетини и Пожеги у којој је школа отворена 17 априла 1916 године са 235 ученика-ца. У истом се извештају каже да је било отворених школа у округу и по груписаним општинама.
У извештају Окружне команде у Чачку од 26 марта 1916 године каже се да су отворене школе у округу, и то: у Чачку са 403, у Краљеву са 352, у Ивањици са 260, у Рашки са 130 и у Гучи са 172 ђака. Доцније је било отворених школа и по другим већим местима. Уз основну школу у Чачку отворен је био и азил који је издржавала општина. Сиромашна деца у основној школи ишла су на храну у азил.
Како је рад по школама у 1915/16 години отпочео доцкан, то су школе завршиле рад, место крајем јуна, крајем јула 1916 године. У јуну и јулу школе су, кад је била врућина, радиле пре подне од 8—10 часова, а по подне од 3—6 часова прављени су излети у околину, и том су приликом учитељи говорили деци нешто из ботанике, зоологије, земљописа, саобраћаја, земљорадње; или су се деца вежбала у гимнастици, егзерциру, дечијим играма, певању и декламацијама.
На завршетку овог излагања о основној настави изнећемо један интересантан податак о стављању по школама слика цара и царске породице. За ово је питао Гувернман један командант из унутрашњости. Поводом овог питања Гувернман је под 18 јуном 1918 године наредио окружним командантима да се слике цареве и царске породице не стављају по школама, а где су већ стављене да се на неупадљив начин за време школског одмора скину. Мстом наредбом забрањено је и певање аустријске државне химне.
Скидање и нестављање слика цара и царске породице по школама дошло је, свакако, због тога, што су српска деца те слике кварила и што према њима нису имала никакво поштовање. У неким школама деца су у уџбеницима избола цареве слике. Забрана певања аустријске химне посигурно је дошла због тога, што народ није хтео да одаје почаст химни окупатора, и што је певање аустријске химне изазивало певање српске химне.
ЗА НАШЕ ДЕТЕ
АНТОН СКАЛА:
Подижимо здрав југословенски подмладак
(Народна школа у служби еугенике)
Нема већег задовољства и веће радости него што су здрава деца. У здравој деци гледају родитељи напредак и будућност своје породице. Она ће бити носиоци њихових имена, чувари њиховог имања и јемство да ће се њихова стремљења и дела наставити и преносити с поколења на поколење. Здрави родитељи и