Учитељ

Загреб) Др. Бориса Зарника (рођ. 1883). У сврху национално-раснонаучног. испитивања предузета су антропометријска и друга мерења (спојена са психографијом) код око 7000 ученика, као на неселекционисаном материјалу. Недостају још детаљније обраде сакупљеног материјала као и публикације, а претходни извештај поднео је Др. Зарник („Казп! зазјау еугорзкос рисапућуа“ — Ко1о Matice hrvatske VIM, 1927). Поред Клотилде Кучера-Јунек, Др. Иве Пилара и др. учествовао је у раду нарочито бивши професор учитељске школе Фрањо Хиги-Мандић (рођ. 1877) који је, заинтересован већ отпре сличним (и уопште експериментално-педолошким и експериментално-педагошким) научним испитивалачким радом (потстакнут и својим путем у Америку), продужио испитивања и прве резултате у форми реферата предложио ! свесловенском конгресу за испитивање детета у Брну, 1933 год.

(„Oblik dječje glave i njegove promjene u školsko doba“ — y KOHгресном зборнику, BpHo-1934, crp. 35). Omaj pam — спајајући антропометрију и испитивање интелигенције — има и компара-

тивно-педолошки значај. Мандић је основао и прву шумску школу у Југославији (Загреб) и извршује тамо на ученицима даља интересантна биометријска испитивања!

Антрополошко (биометријско) испитивање задатак је и „Секдије за биометрију и психомешрију“ оделења за народно испитивање у Рокфелеровој фундацији „Школи народног здравља“ (основаној 1926 год., Загреб). Та секција, која стоји под вођством Др. Јосипа Расухина, и предузима сада управо биометријска испитивања на (школској) младежи која се бави спортом, позвана је и за сарадњу у здравствено-педагошким (помоћношколским) стремљењима око слабомислених и душевно заосталих. Док је стваран публицистички принос свих тих испитивања још врло мален (збирка „Библиотека школе народног здравља“ је у току), дотле је делатност „Психометшријске секције“ Централног хигијенског завода у Београду (управник Др. Стеван 3. Иванић), која је основана исто тако 1926 год. али стварно ради тек од 1929 год., многд живља и публицистички плоднија. Мако је та делатност, посве природно, претежно психотехничке природе и посвећена нарочито испитивањима о душевној (менталној) хигијени и научној организацији рада, ипак долазе и антропометријске (и клиничке) методе педолошки до примене. Тако је у томе правцу помена вредан зборник „Утицај социјалне беде на психо-физички развој деце“ израђен од стручњака-психолога (Др. Бран. Крстић и Максим Агапов) и заводских лекара (Бгд. 1931, као 6 св. „Библиотеке Ц Х. 3“), о коме ће и доцније бити помена. У томе заводу радио је и Др. Бранимир Малеш, који је 1929 год. објавио своју педолошку академску расправу „Prilog izučavanju uticaja socijalnih prilika na osnovne intelektualne osobine“ („Pan“ 237 Југосл. академије знаности и уметности у Загребу). — Извесну антрополошку делатност развија и Хигијенски завод у Љубљани, где

' Извештај о томе у његовом делу „Џхројш Чотом 1 nastava u prirodi* — Zagreb, 1934.