Учитељ

300

о Пишући своју књигу Молнар је ушао у дечју душу и сав“ се уживео у најинтимније њене побуде и интересе, оживео и дочарао у пуној мери свет детињства. Проучавајући дечји интерес у вези с овом књигом, саме по себи падају на памет Христове речи: „Будите као деца и онда ћете ући у царство небеско“, али то царство небеско, како га је схватио писац, није у томе, што оно служи објектом дечјих жеља и интереса, већ је у томе како деца приступају животу, како гледају на њ, како се односе према спољашњем свету. Јунаци које описује Молнар налазе се у оном добу, кад дете живи у свету бајки, кад још не зна за тамне, рђаве стране живота, кад га привлачи не овај свет који у стварности постоји, већ онај и онакав како га оно замишља. У томе је највећа драж и привлачност младих јунака ове књиге, чија се целокупна радња креће око једног дворишта, дрваре, која се налази стиснута између високих градских кућа. То двориште, ког одрасли виде у пуној реалности његовог грубог изгледа, за децу ове књиге претставља Архимедову тачку ослонца, која им служи за преображавање читавог живота: њихове игре и састанке. Отуд и оно одушевљење пуно самоодрицања, којим деца овај свој посед бране. 2 :

Да се види, шта привлачи децу овој књизи, треба нарочито истаћи неколико њених особина: књига је написана језиком одраслих, али је тај језик толико пластичан, толико сликовит и прожет интимним расположењима, да је она у целости разумљива и за младе и за старије читаоце; дискретни хумор, ванредна једноставност, топла искреност то су даље особине књиге. Однос човека према ономе што га занима увек је присан, субјективан, прожет страшћу. Такав став према ономе што их занима извео је писац овде и код деце до крајњих консеквенца. Циљ малог јунака Боке, да одбрани чаробно двориште, није с гледишта одраслог човека раван циљу Наполеоновом, да освоји Аустерлиц, али су њихове психологије приближно једнаке или исте. И један и други уноси се сав у борбу, и код једнога и код другога видимо исту психологију страственог одушевљења за постављени циљ. ·

· Деца у Молнаровој књизи налазе се у оној доби психичког и физичког развоја, кад код њих влада т. зв. „доба једне игре“, коју изводи организовани скуп руковођен својим себи наметнутим правилима. Страствени и пун узбудљивих догађаја и трагичних последица опис дечје игре је даљи снажан елеменат, који привлачи читаоце овој књизи. Од игре, која за дете значи увод у живот, писац је знао створити узбудљиву драму. Деца се у његовој књизи сва уносе у игру, све дају од себе и све траже од других, без погађања и без компромиса. Чињеница, да су кроз ову узбудљиву игру изведени ванредни дечји типови, и они, којима је суђено да кроз живот пролазе као победници, као и они, који, ма колико иначе морално високо стајали, морају погинути у животној борби, у друштву у ком, какво оно јест, не налазе места и прилике за опстанак (Немечек...), намеће ванредно уметнички и дискретно изведен закључак и даје књизи засебну вредност и ванредну сугестивност. М