Учитељ

301

Пи и

Уметничка књижевност за децу је релативно млада. Дела с дубоким познавањем дечје душе, реалистично, а у исто време естетски безпрекорно приказаним дечјим животом, има релативно мало, Књига Молнарова испунила је у том погледу једну велику празнину, и то нарочито у вези с потребама споменуте групе младих читалаца, чији су интереси досад у омладинској књижевности највише занемаривани, омладине у доби од 1113—14 година, дакле деце у пред пуберталном добу.

Међу познатим писцима, који су дали своје прилоге за ово доба: Л. Толстој је у опису детињства искрен, тачан и сликовит, али је готово епски миран, сав у дискрецији; В. Короленко у својој књизи у „Рђавом друштву“ заноси ванредним продирањем у тајне дечје душе, али и благом хуманошћу која остаје мимо дечје свести, ма да ванредно дубоко делује на одрасле. И ако Молнар није први међу омладинским писцима, који нам открива дечју душу, он је међу првима у погледу динамике и врло прецизног импресионистичког, ма да у суштини протоколарног описивања и приказивања не само дечје већ уопште људске трагедије условљене и особинама наше психе и данашњег социјалног живота. Он је сав у темповима, ритмовима и доживљајима наше немирне данашњице. Његов „светоглед“ (животна филозофија) није над животом као код великих хуманиста Толстоја и Короленка; њему сам живот намеће проблеме, он није високи идејни мислилац, већ реалиста. М ако он у причу о својим јунацима уноси и извесну иронију, он се ипак неприметно одушевљава њиховим интересима и повлачи и нас у тај круг одушевљења и симпатије снагом великог мајсторског писца наше савремености.

Око Молнарове нижу се друге веће и мање књиге из ове области, које највише привлаче пажњу омладине. Ту су и стара, позната класична као и нова, савремена дела. У вези са свим тим што данас сачињава претежни омладински интерес, оцртава се и решење у вези с питањем омладинске литературе уопште. До тог се решења долази на два начина. Било чисто теориски, наиме на основу проучавања појединих доба детињства, и појединачних психолошких особина сваког доба — којим путем долазимо до закључка о томе шта деци и омладини мора дати добра књига, као и како једна или друга књига делују на децу и омладину; други пут води преко познавања статистичких података, односно фактичног материјала, о томе што деца стварно највише читају.

Интерес за Молнарову књигу „Јунаци Павлове улице“ је један позитивни интерес наше омладине у избору најмилије литературе. Такових примера има још много, али се на основу проучавања стварних чињеница мора истаћи, да наша омладина узето опћенито —- не чита само врло добре књиге, већ често и лоше, а не би се могло рећи, да само добри читају добре књиге, а да рђаву лектиру воли само покварена младеж. Интересовање за једну или другу књигу није везано за њену моралну вредност, већ за то, што задовољава извесне душевне потребе о којима млади читалац у већини случајева и не може дати јасан одговор. Њега изводимо сами из оног што га занима. Књиге попут »Мое Рате де Рагк« задовољавају велики интерес, заправо незаситну