Учитељ

306

идентификују са старијима тј. са чуварима и надзорницама реда. Та идентификација има за последицу не само моментално чување реда него, како се то аналитичким речима каже, уврштавање принципа реда у над- Ја тј. у етичку свест детета. То идентификовање има нарочито повољно дејство код оне деце која греше из комплекса или из душевних поремећаја насталих из осећања ниже вредности. Она на тај начин компензирају осећања ниже вредности и постају не само најбољи чувари реда, него се уједно тиме и лече од осећања ниже вредности која би могла да буду и даљни фактори грешења. 5) Здрава деца осећају неодољиву потребу за кретањем, борбом и игром, једном речју, за потпуном употребом свих својих нагонских снага. Због тога треба водити рачуна о томе да се да одушка или да се бар каналишу све оне нагонске снаге, које нису ангажоване и употребљене у самом наставном раду и поступку. Спорт, борбене игре и друге дистрактивне активности служе као једно од најефикаснијих срестава (код здраве деце) за одржавање реда. 6) Здрава деца греше веома често под утицајем свих дистракционих спољашних утисака, који долазе са улице или из дворишта или који настају у самом разреду, а који одвраћају пажњу од наставног рада. 7) Она греше и кад се налазе у заједници која је као целина склона рушењу и непоштовању реда тј. ако је јавно мнење разреда, или психоаналитички речено, ако је колективно над- Ја целог разреда несоцијално и против-социјално. Због тога треба нарочиту пажњу обратити на то т.зв. разредно јавно мнење и на изображавање тога колективног над- Ја, које се постиже нарочито. идентификацијом васпитаника са ауторитетом и личношћу васпитача и примањем његовог над- Ја. Разуме се да у том случају психоанализа тражи да васпитач буде једна високо морална личност. Јер треба имати на уму да се идентификација и иначе обавља само са личношћу особа за које се верује да су од веће моралне вредности. Дакле, васпитач који није високо морална личност може да предаје знања, да учи вештине и да изображава навике, али не и да васпитава тј. он не може подизати децу на борбу за културне циљеве и идеале само зато што не може да изазове идентификацију. 9) И најзад су и здрава деца склона да греше, ако је слаб надзор над редом тј. ако она осете да њиховом грешењу не следују никакве репресивне мере или никакве мере уопште; ако кажњавање није праведно и енергично или ако надзор над редом није ефикасан (или услед величине васпитне групе или из недостатка ауторитета, средстава и способности надзора реда). У свима другим случајевима, кад здраво дете греши из његових унутрашњи побуда, тачније речено, из неспособности за оно обуздавање својих нагона које се мора претпоставити код нормалне деце, ако се хоће уопште да изводи настава, потребне су репресивне мере. Јер, поред свих лепих путева и начина, метода и средстава да се дете васпита, треба имати у виду да васпитање као целина преставља ипак једно присилно уврштавање деце у културну заједницу одраслих. То се не може. извршити без извесне принуде и насиља (да се тако изразим) над сировом природом дечијих нагона. Култура изискује увек