Учитељ

292 —_—ш

(Рапи епзесћше); учитељ је на првом месту у њеној служби, и вршећи ову службу у породици обавља у исто време највећу службу своме народу и држави.

П. Сасвим се друкче схвата васпитавање и дисциплина; однос учитеља и ученика, ученика и ученика постављен је на чисто човечну и достојанствену основу. Социјални живот ученика у школским просторијама и за време рада стављен је у једну одређену нову форму и то тако да је ономе што је добро у човеку поклоњено пуно поверење. То је неопходно прво зато што и добронамерно поступање казнама, страхом и приморавањем нема никакве вредности ни за појединца у његовом личном животу нити пак у већој заједници. Затим због тога што ниједан човек не може прибавити добар живот и поступање тамо где се то у људима дотичног круга већ не налази. Исто тако као што ће и један учитељ тешко постићи неко разумевање за музику и оспособљавање за њу тамо, где у ученику није баш ништа музикалног урођено....

Потребно је, дакле, дати школском животу „преуређења“ (»Мог-Огапипсеп«), како то ја називам, а не „наређења“ (Мегогапипреп) као највише принципе за заједнички живот, а између њих на првом месту „закон групе“ који гласи: „У просторији се сме догодити само оно што желе сви скупа и оно што свима скупа зајемчава живот у реду, моралу и лепоти“. За његово спровођење јамче сви подједнако: ученици и учитељ; сваки има право свакога опоменути и пред свима учинити одговорним, дакле и ученици учитеља! Ко то схвати тачно и озбиљно, тај ће своју школу учинити васпитном школом, моралном школом, школом у служби образовања моралне и морално-религиозне личности, сасвим онако како гласе те важне речи водиље. Само начело, што је овде истакнуто може свуда у свету да омогући истински морални заједнички живот у верности, преданости, саучешћу, услужности итд. дакле да тиме одговарајући утиче на људе и учвршћује их у том начелу. Само у таквом педагошком схватању може да постане од учитеља васпитач у пуном смислу те лепе речи.

11. Сасвим је друга улога учитеља и у раду деце. Док је учитељ у школи учења или школи учитеља скоро увек носилац наставе, дотле је у новој школи у многом смањен овај део његових задатака, тј. форма настављања или како то ја кажем „учења задатака“, да ученици раде по налогу и понављају оно што је учитељ развио или казао и сл. мора се сузбити. Зато нам се у Јени наметнуо као срж проблем у настави: како учитељ управља, води, крмани радом ученикаг И тако је постало дело „Вођење наставе“ тј. „Педагогија наставе“... Овде ћемо само узгред споменути да смо у овим покушајима далеко од превласти, наиме, далеко од примата „струкама“, „часовима“ и „лекцијама“, далеко од старог распореда часова и градива итд. (види »РИћгипозјећге«). Тако се увек могао боље овај нови свет наставе и школе у њему самом да схвати, опише и научно среди. То ми називамо: „педагошко испитивање чињеница“; тако баш сад излазе два рада: „Понашање новајлија у педагошким ситуацијама групне наставе