Учитељ

Др у

Многи људи у приморју живе од тих странаца. Сваки странац најмање троши на дан 100 динара. Деца се чуде: три дана па оде крава! Колико се потроши за 10 дана (1000 динара.) Пошто је сада ! кгр. кромпира» (1 динар.) Колико би требало пилограма кромпира да продаш, па да живиш 10 дана на мору» (1000 кгр. — е врло много.) У запису: „Морска је вода слана. У 100 литара има 3 кгр. соли. Код Стона се вади со из воде. У песку се копају рупе као велике тепсије. У њих се доводи вода, она од сунца испари и остане на дну со. На море иду људи да се купају. Сваки човек троши 100 динара на дан. Од њих добију новце они на мору и зарађују тако хлеб.“ | Сада да ми поновите све о чему смо разговарали, али да ми, говорећи о појединим стварима, то и покажете било на карти, рељефу или сликама. Деца сређују своје сазнање о железницама, градовима, земљишту, њивама, планинама, туристима — и то у потпуно слободном заједничком претресању појединих питања. Још нам је преостало нешто да видимо са приморја. Приђите столу и лепо се распоредите. Показујем деци лимун, наранџу, смокву, зејтин. Деца углавном познају показане плодове; једино сам при показивању зејтина морао дати мало објашњење о маслини, упоређујући прераду зејтина са прерадом уља које се добија од семенки мисирача. Затим се утврђује да то воће не може да успева код нас, да оно не подноси оштру зиму. Мала Вела нам прича о течином лимуну у Врању, како га пазе у топлој соби и да ове године има преко 30 плодова; и њој су обећали један. Разговара се о колачима у којима има лимуна, о лимунади, утврђује се цена лимуна. Стојан није никад јео наранџу — показујем му како се чисти кора, и он сваку прогутану кришку пропраћа похвалом. Исто поступам и са смоквама, делећи их деци која још никад нису окусила смокву. Сада да ви лепо све ово запишете: »У приморју има лимуна, наранџи, смокава. Они успевају тамо где нема зиме. Лимун се може гајити и код нас, али само у топлој соби. Од маслине се добија зејтин. Смокве су слатке као шећер. Наранџе имају кришке. Лимун је добар за колаче и лимунаду“. Ми смо већ споменули острва у Јадранском мору. Која су главна2 (Деца их набрајају.) Ко ће бити јунак да ми нађе Брач, Хвар и Вис> Знате ли зашто сам тражио баш та триг Е, чујте: на њима се производи најбоље приморско вино. Има ли винограда у нашем селуг (Има.) У приморју нису оваки виногради. Тамо има мало земље, зато они пусте лозу да пуза, слично као што сам вам Говорио како ћемо на пролеће посадити руже које пузају и од Њих начинити лепу сеницу. Из записа: „На Брачу, Хвару и Вису производи се најбоље вино. Они тамо немају винограде као ми, они пуштају лозу да пузи“....... Приђите, децо, овој слици. Све добро посматрајте па ћете Ми после о томе сваки понешто да каже шта је запазио. Деца шапућу: „Вода, велика вода — а! гле, колицни је онај чамац. То је много веће од Мораве. То је сигурно море.“ Погодили сте, То је слика нашег мора. Стојан је лепо упоредио море са нашом оравом — видите, децо, овде се на слици не види никако крај Воде. Да ли се види крај Мораве с обале на обалу» (Види.) Ко-

29%