Учитељ

а

на њему, па тек онда да се са сигурношћу очекују позитивни резултати реформе. Ради тога, опет, потребно је сарадницима обезбедити средства за пристојну егзистенцију, па тек потом тражити им да од себе даду максимум.

Општи план реформе

За један посао који се тиче интереса целе државе и народне будућности потребно је имати један општи план, који ће целом потхвату служити једновремено и као база и као директива, и бити гаранција да ће сетва довести поуздано до богате жетве.

У ту сврху ми смо израдили овај Општи план реформе. Он није везан само за једну врсту школа или само за једну врсту просветних установа, већ он важи као принцип, по коме ће се управљати реформа ма које школе и ма које врсте просветних установа. Према томе он ће чинити јединствену базу за просветну реформу.

Наш Општи план за реформу просвете предвиђа поступак у коме разликујемо три етапе:

1 етапа. — Састоји се у анализи постојећих просветних прилика у разним крајевима наше државе. Она има да обухвати све мање зоне и све веће области које су карактеристичне по менталитету, погодбама живота и степену културе. Нарочито ће се усредсредити на утврђивање прошлих и садашњих, наслеђених и стечених, усвојених, самониклих и својствених расних духовних и материјалних тековина.

Специјалну пажњу, пак, поклониће откривању позитивних и негативних диспозиција са прогнозирањем могућности степена развитка и сврхе којој оне могу најцелисходније послужити.

Из те анализе има да се састави поуздана статистика о потребама и могућностима темељне реорганизације.

П етапа. — Састојала би се у изградњи потребних нових тела, организација и формација, које су потребан услов за успешну дефинитивну реорганизацију просвете. Овде долазе на прво место: реорганизација просветне управе у унутрашњости земље, реорганизација просветне централе, стварање нових или реорганизовање садашњих установа за спремање новог способнијег наставничког кадра. Затим: организовање при Мин. просвете отсека: за лично усавршавање наставничког особља, за реформу наставе и васпитања, за критичко процењивање вредности уџбеника и наставних програма у пракси, за израду наставних планова и програма, за организацију школа и других просветних установа.

Све ове реорганизоване и новоформиране установе и тела имају да послуже рационализацији просвете. Стога их просветна централа мора одмах остварити или бар почети остваривати.

Ш етапа. — Састојала би се у дефинитивној реорганизацији пи прилагођењу просвете стабилизованим приликама.

У овој Ш етапи могло би се двојако поступити: или по ауторитативном или по демократском систему.

У првом случају имало би да се наређује шта треба а шта не треба чинити. План реформе — по њему — био би статичан, нееластичан и неприлагодљив животу. Крајњи резултат овога система био би да једна група носилаца просвете са резигнацијом

26%