Учитељ

= 20

1 План за реорганизацију основне наставе

Потреба за реформом основне наставе осећа се нарочито почев од ослобођења и уједињења. Она је, без сумње, условљена новим државним склопом и потенцирана новим научним струјама, које све више захватају свет.

Свугде па и код нас обично се истиче да на прво место долази потреба реформа основне наставе. То потиче вероватно отуда што она чини почетак целокупног планског васпитања и образовања. Али иза ове потребе нимало не изостају оне институције, у којима се: разна неразумевања, посебна неоснована ам патисања“ и „несимпатисања“, лични „каприси“, „протекције“ „тортуре“, погрешно постављени или погрешно извођени пењу рада, „гледање кроз прсте“ једнима, „помагање другима, „прогоњење трећих, „малтретирање“ четвртих, приватно спремање у тајности, „давање задатака једним а недопуштање другима ни главу да покрену“, казивање тема, сумњичења, разна набеђивања и тако даље, и тако даље — у данашње време завршавају разним нежељеним сукобима а често и гашењима младих живота. Као да је школа основана не ради обазривог, благог и разумног подизања нараштаја у циљу снажења државе као целине, већ ради извесног броја људи, који раде по свом личном нахођењу и тренутном расположењу2!.... Такво се бар мишљење формира у свести оних многих знаних и незнаних, који данас пролазе кроз школу, а оно се не може изградити ни такво ни друкчије без извесног основа. Често неувиђавни појединци, услед неосетљивости или неподобности за тај посао, инаугуришу и код ученика и код њихових родитеља неповољно мишљење о школи, из кога се може изродити још веће зло и довести до схватања већине, да школа онаква каква је губи разлог свога постојања... Истина, школа није основана ни зато, да је сврши сваки онај који у њу ступи, па да на пример доцније и после „свршене“ основне школе и после двогодишњег похађања гимназије или грађанске школе дође у 1 разред неке стручне продужне школе и тамо не зна да оперише бројевима у опсегу бројног низа од 1—20, или да не зна наћи своје родно место на географској карти, иако је оно велики и познат град у држави, и томе слично. Исто тако школа није основана ни зато да вуче као терет велики број оних који су за њу неподобни, па да их после, пошто је на неки — и самим њима чудноват — начин сврше, пушта као баласт у друштво — где они опет на неки начин успевају да се угурају у државну службу — да тамо као државни функционери буду „пионири прогреса“: да воде државну администрацију, тумаче закон, шире морал, деле правду, васпитавају, чувају јавну безбедност, рукују државном имовином итд.

__ Па кад на једној страни има таквих случајева пуно, а на другој нема потребних институција у довољној мери (или их уопште нема никако) које би подигле ниво широких слојева и упутиле гро масе — особито оне у пасивним крајевима — на рационално искоришћавање блага које му околна природа у изобиљу пружа, зар онда то није довољно да се увиди, и зар све то не говори речито о потреби корените реформе свих оних школа које су већег