Учитељ

аса орања 4

учитељ него професор. Ово су пренебрегли и они који су се опредељивали за учитеље, и они који су били позвани да их одаберу и спреме за тај позив. Заборавило се да ће ти брзометни, у школи неоспособљени и неодабрани учитељи, притискивати наше културно поље „сваки по 35 година.

У ову групу спадају још и они курзисти, егзархијски и признати учитељи. Међу њима може да буде довитљивих наставника, али они не могу да буду прави педагози. :

3) Најзад трећу групу чине они, код којих је при избору позива донекле играла улогу и љубав. Од њих се тражио најмање врло добар успех и добар слух. Они су учили и гимназију и учитељску школу у којима је стање нормализовано.

Ово кратко излагање јасно нам показује да међу нашим учитељима не постоје само индивидуалне разлике, него се они могу поделити и по времену у коме су се школовали и по начину на који су се школовали. Већина од њих носи жиг свога школовања. Већина од њих ради онако, како је схватила у школи. А шта су учили у тим школама, то не спада овде, јер је то питање уређења учитељских школа. Напомињем, да организација учитељских школа „како оних пре и одмах после рата, тако и ових петогодишњих није сретно решена. Другачије уређене давале би далеко спремније учитеље. Али то не спада овде, и зато се враћамо своме предмету излагања.

(Наставиће се)

ПЕДАГОШКА КРИТИКА

МИЛОШ Р. МИЛОШЕВИЋ: и У НЕИОКВЕ

Општа педагогика Д-р Вој. Р. Младеновића

На реду нам је, да из Младеновићеве педагогике укратко упознамо

8. „Основно сазнање о васпитању“

Разуме се и по себи, да се из врло велике разноврсности тих сазнања, која умногоме стварно не припадају васпитању, можемо дотаћи само оних која нам се учењу Младеновићеве педагогике јине посве карактеристична. Такав смо један детаљ могли нађи још на стр. 4., где стоји:

„По налпем схватању ваститни омер се може добити тек из свестраног проучавања душевног развитка уошште и детета“.

Нећемо се питати, да ли је случајно, као „штампарска грешка“, на крају отпала реч „посебно“, или је то одлика једног стила. Али је већ карактеристично, да се, одмах у почетку излаГања основних сазнања о васпитању, на стр. 34., писац овако изражава: 21